Мамутски салдо рата у Авганистану

Рат у Авганистану, најдужи сукоб у којем САД учествују ван своје територије, досад је америчке пореске обвезнике коштао најмање билион долара, а очекује се да до окончања повлачења трупа крајем године буде потрошено још неколико стотина милијарди, показује рачуница „Фајненшел тајмса”. Лист наводи да је око 80 одсто укупне суме утрошено за време председниковања Барака Обаме од 2009. Процењује ће да ће мамутски салдо досадашњих трошкова само додатно оснажити ионако велику сумњичавост Американаца према интервенцијама у страним државама – нарочито Ираку и Авганистану.

Уз трошкове рата у Ираку који се процењују на 1,7 билиона, сукоб у Авганистану само доприноси општем уверењу да су америчке интервенције после терористичког напада 11. септембра у суштини биле – лоша идеја.

„Једноставно не можемо поново да изгубимо ову своту новца. Амерички народ то не би толерисао”, оцењује за „Фајненшел тајмс” специјалиста за контролу трошења у Авганистану Џон Сопко. Он додаје да је сума коју су САД потрошиле у овој земљи, узимајући у обзир инфлацију, већа него што је био буџет Маршаловог плана за обнову Европе после Другог светског рата.

Педантна рачуница економског дневника у завршни рачун авантуре у Авганистану укључује и трошкове медицинске неге ангажованих војника. Према подацима стручњака са Харварда, укупни трошкови лечења ветерана из Ирака и Авганистана досад износе 134 милијарде долара. Немогуће је, међутим, разлучити који проценат ове суме отпада на трупе у Авганистану, јер је трећина укупног броја војника послатих у Авганистан и Ирак службовала на оба места. Ту су и психолошки проблеми, попут посттрауматског стресног поремећаја, који код повратника са ратишта изазивају сложене сметње и захтева дуготрајно (и скупо) лечење. За очекивати је да трошкови њиховог лечења у наредним годинама буду све већи, а неке прогнозе помињу и износ од 836 милијарди долара, а ту је и проблем пензија за ветеране.

Када је Америка после 11. септембра 2001. повела рат против тероризма, мало је вероватно да су стратези у Вашингтону рачунали на овако скромне резултате 13 година касније. Незваничне процене показују да је у сукобу погинуло око 21.000 авганистанских цивила и укупно 3.484 припадника међународне коалиције предвођене САД. Премда је талибански режим веома брзо срушен још на почетку рата, што се књижи као успех коалиције, све се више чини да ће ова авганистанска авантура бити оцењена као неуспешна.

Председник САД је одлучио да по истеку ове године у Авганистану задржи 9.800 америчких војника, који ће у току наредне две године бити враћени кући. До тог броја Барак Обама је дошао након консултација са војним саветницима и заповедницима у Авганистану, упркос чињеници да се потпредседник Џо Бајден залагао да их буде много мање. Њихови задаци ће се највећим делом заснивати на обучавању авганистанске војске и спровођењу противтерористичких операција.

Највећи проблем целог похода је ипак општи утисак да скупа операција није донела много користи самом Авганистану. После првобитног олакшања након обарања Талибана и краткорочних економских мера, велика очекивања су с временом спласнула. Талибански покрет је поново у успону и прети да наруши ионако крхки поредак инсталиран споља. У Авганистану су чак и они који једва чекају да виде леђа страним војницима и те како свесни да без стране помоћи нема обнове и развоја. За сада је једино извесно да могу да рачунају на 16 милијарди долара помоћи, који би требало да покрију период од 2012. до 2016.