Кинезима нудимо ауто-путеве, луке и пруге

Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре понудиће Кинезима да путем концесије или неког другог облика јавно-приватног партнерства инвестирају у 14 капиталних пројеката у Србији. Шта ће од тога бити уговорено знаће се до петка, речено нам је у том министарству.

Приоритет је свакако брза пруга Београд–Будимпешта, односно њена модернизација у коју ће бити уложено око 500 милиона евра. Возом до престонице Мађарске сада је потребно седам до осам сати, а ако пруга буде модернизована путовање ће трајати око сат и по, уколико буде пројектована на брзину од 300 километара на час.

Заинтересованост Кине за модернизацију пруге Београд–Будимпешта посебно добија на значају због железничког робног транспорта из грчке Луке Пиреј, преко Македоније, Србије и Мађарске за Чешку. Наиме, кинеска компаније КОСКО (Кинеска океанска транспортна компанија) која је у грчку Луку Пиреј уложила око 750 милиона долара, како би она постала главна лука јужне Европе, изузетно је заинтересована за брз и ефикасан транспорт својих контејнерских композиција са робом на овом железничком правцу.

На списку пројеката који ће бити понуђени Кинезима је концесија за ауто-пут од Пожеге до границе са Црном Гором на Коридору 11, чија вредност је процењена на 1,8 милијарди евра. Иначе, на овом коридору кинеска компанија „Шандог хај спид” већ гради деонице ауто-пута од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига које се финансирају из кинеског кредита од 300 милиона евра. На овом самиту кинеским компанијама ће бити понуђена изградња индустријско-комерцијалне зоне око тог дела ауто-пута између Стубленице и Уба. Са две компаније из те земље воде се завршни преговори о концесији за ауто-пут од Чачка до Пожеге. Али ту није крај кад је реч о изградњи путева.

Азијским инвеститорима ће, такође, бити понуђена градња и Моравског коридора, то јест ауто-пута Појате–Прељина, дугог 109 километара који би требало да повеже Шумадију и западну Србију. Он је првобитно требало да буде финансиран из кредита кинеске Ексим банке о коме је преговарано када и о Коридору 11. Предуговор за пут Појате–Прељина са кинеском компанијом „Путеви и мостови” (која гради мост Земун–Борча), као и предуговор за ауто-пут Нови Сад – Рума потписала је пре две године тадашња министарка за регионални развој Верица Калановић. Због висине јавног дуга и наше презадужености од кредита се одустало, али су ти пројекти опет на столу као кандидати за концесију. Вредност та два пројекта, заједно са ауто-путем Зрењанин–Чента–Београд (Борча), процењена је на око милијарду евра.

Осим ових релативно нових пројеката, на списку су се нашли и давнашњи за које није било довољно новца или нису били приоритетни. Ту је и обилазница око Београда, коју градимо дуже од три деценије. Да би она била комплетна потребно је обезбедити финансирање последње деонице Бели Поток – Винча – Панчево и друмско-железничког моста код Винче, без чије изградње нема измештања теретног саобраћаја и уклањања пруге и главне железничке станице из центра Београда, што је предуслов за изградњу „Београда на води”. Кинеске компаније већ су показале заинтересованост и разговарале за „Железницама” о изградњу овог моста. Процена министарства је да у овај пројекат треба уложити 470 милиона евра. Министарка грађевине и саобраћаја ће, како је најављено, потписати неколико меморандума са компанијом „Синохидро”, управо за обилазницу око Београда.

Из фиоке је извађена и нова лука са индустријском зоном у Београду на Дунаву. Она изискује пола милијарде евра, а у запећак је стављена оног тренутка када је град повео спор са Мишковићем и Беком око власништва на земљишту садашње Луке Београд када је одлучено да се Лука неће селити. Иначе, генералним планом Београда до 2021. године планирано је измештање Луке. Аустријанци су чак 2007. године урадили студију изводљивости и генерални пројекат који су предложили две локације за нову луку површине од 434 хектара: на десној обали Дунава код Винче или на левој обали низводно од Панчевачког моста у зони Крњаче.

Кинезима ће бити понуђени и пројекти финансирање и градње аутопута Ниш–Приштина и Београд–Вршац–Ватин.

Ту су и железнички пројекти за које тренутно не постоје пројектне вредности. Реч је о реконструкцији пруге Београд–Ниш, железничког чвора Ниш и пруге Ниш–Прешево, као и пруге Београд–Сарајево.

М. Авакумовић

---------------------------------------------------------

Нудимо и предузећа у реструктурирању

Кинеским компанијама могла би да буду понуђена и нека од 502 државна и друштвена предузећа која чекају купце, а међу којима су „Галеника”, ПКБ, „Прва петолетка” и друге. Како се незванично може чути Кинески самит је био један од разлога због чега 30. новембра није објављено која ће предузећа, из портфолиа Агенције за приватизацију, бити продавана и како, јер се чекало да се види шта ће бити атрактивно кинеским компанијама.