Kinezima nudimo auto-puteve, luke i pruge

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture ponudiće Kinezima da putem koncesije ili nekog drugog oblika javno-privatnog partnerstva investiraju u 14 kapitalnih projekata u Srbiji. Šta će od toga biti ugovoreno znaće se do petka, rečeno nam je u tom ministarstvu.

Prioritet je svakako brza pruga Beograd–Budimpešta, odnosno njena modernizacija u koju će biti uloženo oko 500 miliona evra. Vozom do prestonice Mađarske sada je potrebno sedam do osam sati, a ako pruga bude modernizovana putovanje će trajati oko sat i po, ukoliko bude projektovana na brzinu od 300 kilometara na čas.

Zainteresovanost Kine za modernizaciju pruge Beograd–Budimpešta posebno dobija na značaju zbog železničkog robnog transporta iz grčke Luke Pirej, preko Makedonije, Srbije i Mađarske za Češku. Naime, kineska kompanije KOSKO (Kineska okeanska transportna kompanija) koja je u grčku Luku Pirej uložila oko 750 miliona dolara, kako bi ona postala glavna luka južne Evrope, izuzetno je zainteresovana za brz i efikasan transport svojih kontejnerskih kompozicija sa robom na ovom železničkom pravcu.

Na spisku projekata koji će biti ponuđeni Kinezima je koncesija za auto-put od Požege do granice sa Crnom Gorom na Koridoru 11, čija vrednost je procenjena na 1,8 milijardi evra. Inače, na ovom koridoru kineska kompanija „Šandog haj spid” već gradi deonice auto-puta od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga koje se finansiraju iz kineskog kredita od 300 miliona evra. Na ovom samitu kineskim kompanijama će biti ponuđena izgradnja industrijsko-komercijalne zone oko tog dela auto-puta između Stublenice i Uba. Sa dve kompanije iz te zemlje vode se završni pregovori o koncesiji za auto-put od Čačka do Požege. Ali tu nije kraj kad je reč o izgradnji puteva.

Azijskim investitorima će, takođe, biti ponuđena gradnja i Moravskog koridora, to jest auto-puta Pojate–Preljina, dugog 109 kilometara koji bi trebalo da poveže Šumadiju i zapadnu Srbiju. On je prvobitno trebalo da bude finansiran iz kredita kineske Eksim banke o kome je pregovarano kada i o Koridoru 11. Predugovor za put Pojate–Preljina sa kineskom kompanijom „Putevi i mostovi” (koja gradi most Zemun–Borča), kao i predugovor za auto-put Novi Sad – Ruma potpisala je pre dve godine tadašnja ministarka za regionalni razvoj Verica Kalanović. Zbog visine javnog duga i naše prezaduženosti od kredita se odustalo, ali su ti projekti opet na stolu kao kandidati za koncesiju. Vrednost ta dva projekta, zajedno sa auto-putem Zrenjanin–Čenta–Beograd (Borča), procenjena je na oko milijardu evra.

Osim ovih relativno novih projekata, na spisku su se našli i davnašnji za koje nije bilo dovoljno novca ili nisu bili prioritetni. Tu je i obilaznica oko Beograda, koju gradimo duže od tri decenije. Da bi ona bila kompletna potrebno je obezbediti finansiranje poslednje deonice Beli Potok – Vinča – Pančevo i drumsko-železničkog mosta kod Vinče, bez čije izgradnje nema izmeštanja teretnog saobraćaja i uklanjanja pruge i glavne železničke stanice iz centra Beograda, što je preduslov za izgradnju „Beograda na vodi”. Kineske kompanije već su pokazale zainteresovanost i razgovarale za „Železnicama” o izgradnju ovog mosta. Procena ministarstva je da u ovaj projekat treba uložiti 470 miliona evra. Ministarka građevine i saobraćaja će, kako je najavljeno, potpisati nekoliko memoranduma sa kompanijom „Sinohidro”, upravo za obilaznicu oko Beograda.

Iz fioke je izvađena i nova luka sa industrijskom zonom u Beogradu na Dunavu. Ona iziskuje pola milijarde evra, a u zapećak je stavljena onog trenutka kada je grad poveo spor sa Miškovićem i Bekom oko vlasništva na zemljištu sadašnje Luke Beograd kada je odlučeno da se Luka neće seliti. Inače, generalnim planom Beograda do 2021. godine planirano je izmeštanje Luke. Austrijanci su čak 2007. godine uradili studiju izvodljivosti i generalni projekat koji su predložili dve lokacije za novu luku površine od 434 hektara: na desnoj obali Dunava kod Vinče ili na levoj obali nizvodno od Pančevačkog mosta u zoni Krnjače.

Kinezima će biti ponuđeni i projekti finansiranje i gradnje autoputa Niš–Priština i Beograd–Vršac–Vatin.

Tu su i železnički projekti za koje trenutno ne postoje projektne vrednosti. Reč je o rekonstrukciji pruge Beograd–Niš, železničkog čvora Niš i pruge Niš–Preševo, kao i pruge Beograd–Sarajevo.

M. Avakumović

---------------------------------------------------------

Nudimo i preduzeća u restrukturiranju

Kineskim kompanijama mogla bi da budu ponuđena i neka od 502 državna i društvena preduzeća koja čekaju kupce, a među kojima su „Galenika”, PKB, „Prva petoletka” i druge. Kako se nezvanično može čuti Kineski samit je bio jedan od razloga zbog čega 30. novembra nije objavljeno koja će preduzeća, iz portfolia Agencije za privatizaciju, biti prodavana i kako, jer se čekalo da se vidi šta će biti atraktivno kineskim kompanijama.