Капитална збирка о Великом рату

Србија 1914–1918, едиција РТС-а и издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада о српском доприносу, мукама и патњама у Првом светском рату, добиће 2015. године свој наставак. На свечаном пријему у Дому Војске Србије, помоћник директора телевизије Зоран Миликић, као представник РТС-а, и директор „Прометеја” Зоран Колунџија, представили су 17 наслова од којих ће десет ући у ужи избор за нову историјско-публицистичку декалогију о Великом рату. Биће то, практично, наставак капиталне збирке која је на овогодишњем сајму књига у Београду проглашена за издавачки подухват године.

„Одзив читалаца и стручне јавности, леп пријем наше прве едиције, подстакао нас је да наставимо овај умногоме запостављени национални посао, да припремимо нова издања која ће попунити празнине у нашој историографији и публицистици о Првом светском рату”, рекао је за „Политику” Зоран Колунџија.

Тематску окосницу нове едиције, из пера двојице страних и осам домаћих аутора, представљаће заборављени или запостављени историјски документи који дају сведочанство о херојству војника пред агресором и о димензијама репресалија и геноцида над цивилним становништвом. Упркос бројним, стручним расправама, многи за историју битни, махом и кључни подаци, остали су до данас непознати широј јавности.

У експозеу који је претходио овом издавачком науму, један од аутора нове едиције и новинар „Политике” Милош Казимировић је истакао: „У овом времену је евидентна потреба кругова ЕУ да се делимично рехабилитује Немачка, као мотор и спојница Уније. Тако се у бројним публицистичким делима позива на наводно нова историјска сазнања и сугерише се да је 1914. дошло до опште ратне стихије, јер није било рутинске комуникације, ни ваљаног дипломатског дијалога на нивоу супранационалних институција којим би се каналисали национално подстакнути сукоби. Међутим, свеевропско помирење, или измирење, не може се градити на гробљанској тишини и на забораву – жртве тадашњих агресора не смеју бити заборављене. Тим пре што је Србија у Великом рату имала највише жртава у односу на број њених становника.”

У том контексту, издавач указује на три кључна дела нове едиције:

„Први светски рат и окупација Србије 1914–1918”, студија академика Владимира Стојанчевића о геноцидној политици агресора – Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

„Крвави траг Великог рата – злочини окупатора на Балкану 1914–1918 у светлу аустроугарских и немачких докумената” рад новинара „Политике” Милоша Казимировића, уз стручну сарадњу аустријског историчара Ханса Хаутмана и Волфганга Мадертанера, генералног директора аустријског Државног архива у Бечу.

„Дневник 1913–1919 Јована Јовановића Пижона”, двотомно дело Радоша Љушића и Миладина Милошевића о једном од најзначајнијих актера у дипломатским преговорима Краљевине Србије са савезницима и непријатељима.