Српска банка поново у Загребу

Од нашег сталног дописника

Загреб – Организације Срба у Хрватској одлучиле су да покрену оснивање нове Српске банке, чији је основни задатак да попут оне истоимене пословне банке с краја 19. века помаже и подстиче економски развој српске заједнице у Хрватској. Покретачи овог значајног посла су Српско народно веће, Штедно-кредитна задруга Привредник, и истоимено Српско привредно друштво.

Основна идеја је да се постојећа Штедно-кредитна задруга трансформише у банку српске заједнице у Хрватској. Управница ШКЗ Привредник Бранка Жарковић о томе каже: „Закон нас обавезује да до 1. марта трансформишемо Штедно-кредитну задругу у штедну банку или кредитну унију. Управо је у току прикупљање средстава за докапитализацију. Надам се да ћемо успети у томе.”

Законски минимум за оснивање банке у Хрватској је осам милиона куна (око милион евра), а представници српске заједнице лобирају на разним странама да окупе довољно улагача. Председнику СНВ-а и саборском заступнику Милораду Пуповцу председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић је обећао помоћ покрајинске владе од 45.000 евра за куповину потребног банкарског софтвера.

„У току су разговори с предузећима у Хрватској и Србији која би учествовала у докапитализацији. Тражимо будуће деоничаре. Ради се о озбиљном послу, треба испунити услове које прописује Хрватска народна банка” – каже о томе Пуповац и објашњава да би преко будуће Српске банке уз њену штедну функцију ишла и средства хрватске владе намењена за повратак Срба из избеглиштва, обнову и привредни развој повратничких средина у складу са споразумом владе и Самосталне демократске српске странке. Банка ће, између осталог, давати и гаранције за покретање предузетничких пројеката и осигуравати стипендије за школовање потребних струка.

„Наслањаћемо се на традицију некадашње Српске банке у Загребу, али ће она бити као свака друга банка у Хрватској која ће се борити за свој део колача. Нећемо бити само банка српске заједнице.”

Некадашња Српска банка основана је у Загребу 1895. године и врло брзо је постала друга банка по финансијској јачини у тадашњој Хрватској, а своје подружнице имала је у многим градовима Краљевине Југославије – у Дубровнику, Сплиту, Шибенику, Книну, Новом Саду, Суботици, Сомбору. Имала је близу 7.000 акционара, међу којима нису били само угледни и богати Срби, него и припадници других нација (деоничар је био и славни вајар Иван Мештровић).

Почетком Другог светског рата преотела ју је усташка „НДХ” а после ослобођења преузела је заједничка држава.

О правима некадашњих деоничара у Хрватској се ћути, а некретнине које су биле у власништву те банке су или у рукама државе или су већ препродате. Тако је и с велелепном зградом коју је за своје седиште Српска банка изградила на почетку Јуришићеве улице у Загребу, у њој је био смештен Радио Загреб, а после осамостаљења Хрватске, држава ју је доделила Хрватској поштанској банци.