Srpska banka ponovo u Zagrebu

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Organizacije Srba u Hrvatskoj odlučile su da pokrenu osnivanje nove Srpske banke, čiji je osnovni zadatak da poput one istoimene poslovne banke s kraja 19. veka pomaže i podstiče ekonomski razvoj srpske zajednice u Hrvatskoj. Pokretači ovog značajnog posla su Srpsko narodno veće, Štedno-kreditna zadruga Privrednik, i istoimeno Srpsko privredno društvo.

Osnovna ideja je da se postojeća Štedno-kreditna zadruga transformiše u banku srpske zajednice u Hrvatskoj. Upravnica ŠKZ Privrednik Branka Žarković o tome kaže: „Zakon nas obavezuje da do 1. marta transformišemo Štedno-kreditnu zadrugu u štednu banku ili kreditnu uniju. Upravo je u toku prikupljanje sredstava za dokapitalizaciju. Nadam se da ćemo uspeti u tome.”

Zakonski minimum za osnivanje banke u Hrvatskoj je osam miliona kuna (oko milion evra), a predstavnici srpske zajednice lobiraju na raznim stranama da okupe dovoljno ulagača. Predsedniku SNV-a i saborskom zastupniku Miloradu Pupovcu predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je obećao pomoć pokrajinske vlade od 45.000 evra za kupovinu potrebnog bankarskog softvera.

„U toku su razgovori s preduzećima u Hrvatskoj i Srbiji koja bi učestvovala u dokapitalizaciji. Tražimo buduće deoničare. Radi se o ozbiljnom poslu, treba ispuniti uslove koje propisuje Hrvatska narodna banka” – kaže o tome Pupovac i objašnjava da bi preko buduće Srpske banke uz njenu štednu funkciju išla i sredstva hrvatske vlade namenjena za povratak Srba iz izbeglištva, obnovu i privredni razvoj povratničkih sredina u skladu sa sporazumom vlade i Samostalne demokratske srpske stranke. Banka će, između ostalog, davati i garancije za pokretanje preduzetničkih projekata i osiguravati stipendije za školovanje potrebnih struka.

„Naslanjaćemo se na tradiciju nekadašnje Srpske banke u Zagrebu, ali će ona biti kao svaka druga banka u Hrvatskoj koja će se boriti za svoj deo kolača. Nećemo biti samo banka srpske zajednice.”

Nekadašnja Srpska banka osnovana je u Zagrebu 1895. godine i vrlo brzo je postala druga banka po finansijskoj jačini u tadašnjoj Hrvatskoj, a svoje podružnice imala je u mnogim gradovima Kraljevine Jugoslavije – u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Subotici, Somboru. Imala je blizu 7.000 akcionara, među kojima nisu bili samo ugledni i bogati Srbi, nego i pripadnici drugih nacija (deoničar je bio i slavni vajar Ivan Meštrović).

Početkom Drugog svetskog rata preotela ju je ustaška „NDH” a posle oslobođenja preuzela je zajednička država.

O pravima nekadašnjih deoničara u Hrvatskoj se ćuti, a nekretnine koje su bile u vlasništvu te banke su ili u rukama države ili su već preprodate. Tako je i s velelepnom zgradom koju je za svoje sedište Srpska banka izgradila na početku Jurišićeve ulice u Zagrebu, u njoj je bio smešten Radio Zagreb, a posle osamostaljenja Hrvatske, država ju je dodelila Hrvatskoj poštanskoj banci.