Грађевинска дирекција руши „смрдљиве зграде”

Грађевинска дирекција Србије (ГДС) одлучила је да сруши новобеоградске „смрдљиве зграде”. Ту намеру, о којој је известила „Политика”, ГДС је потврдио новом понудом власницима 220 станова у зградама затрованим фенолним испарењима. Из те понуде избачена је санација по методу који је развио Институт за нуклеарне науке „Винча”. Уместо тога, станари могу да се одлуче за „тоталну санацију објекта кроз реконструкцију”. Како су нам рекли у ГДС-у, то суштински подразумева рушење зграда у Улици Милеве Марић-Ајнштајн.

Осим „тоталне санације кроз реконструкцију”, станарима су понуђени и раскид уговора уз повраћај средстава и надокнаду трошкова, као и да замене своје станове за друге који су у власништво ГДС-а. Од станара је затражено да се одлуче до 31. децембра.

– Пошто након вишемесечних преговора није постигнут консензус са станарима око начина и обима санације по методи Института „Винча”, Дирекција је показала спремност да учини све да се проблем реши, па и да прибегне драстичној методи санације кроз тоталну реконструкцију два објекта – саопштио је ГДС.

У допису станарима ГДС изричито говори о рушењу загађених делова две зграде, односно свих бетонских зидова у просторијама, међуспратних плоча, зидова лифтовских окана, степенишних кракова, хоризонталних и вертикалних серклажа, венаца и свих бетонских фасадних зидова са облогом. То не значи ништа друго до рушење целе зграде на бројевима 80–82, као и рушење готово целог суседног објекта, на бројевима 100–102, изузев његова прва три спрата. За те спратове ГДС никада није признао да су загађени, мада су станари тврдили да је фирма коју су они ангажовали установила да и ту има контаминације.

У ГДС-у кажу да још рачунају колико би коштало рушење зграда. Свакако ће то бити сума већа од пола милиона евра, колико би отприлике стајала санација према изворном плану Института „Винча”. И тај план је ГДС преправљао како би он мање коштао.

Још крајем новембра ГДС је отказао сарадњу Институту. Решење Института за спасавање „смрдљивих зграда” ГДС је, међутим, задржао. План санације који је понудио станарима другог децембра, у предлогу који је све до јуче био на снази, готово је исти као онај који је предложио Институт. Битна разлика је да су количина опреме и хемикалија за санацију – драстично смањени. ГДС је прекројио план како би он мање коштао. Са толико срезаним ресурсима, процењују у Институту „Винча”, план не би ни могао успети.

Штавише, Институт је већ био упозорио ГДС да иза таквог плана не може стати. Због тога одлука ГДС-а да Институту откаже сарадњу делује превентивно – у противном би Институт њих одбио.

– План какав је предложио Институт „Винча” подразумевао је ангажман око 40 људи у обе зграде и употребу више од 200.000 литара хемикалија, око 2.000 УВ лампи и више од 50 генератора озона. Тиме би се деловало на зидове. Спецификација коју смо доставили ГДС-у била је детаљно образложена како би се уверили да ништа од тих средстава није сувишно – објашњава др Милица Марчета-Канински, из Института „Винча”.

Без обзира на то, у септембру је ГДС послао Институту ревидирану верзију плана, са скраћеним списком опреме и хемикалија. Уместо 2.000, ГДС је предвидео 670 УВ лампи. Број генератора озона је, са педесетак, свео на двадесет.

– Поручила сам им да, у том случају, Институт „Винча” неће учествовати у санацији зграда. Онда су се у ГДС-у повукли, тврдећи да је то била случајна грешка и да ће обезбедити све што је потребно. Крајем новембра су ми послали мејл у којем ме на елегантан начин обавештавају да за сада одустају од сарадње. После тога су, међутим, станарима опет понудили санацију, и то по њиховом ревидираном плану из септембра – објашњава др Марчета-Канински.