Сами наспрам стихије

О чему ми то причамо када су Игор Антић и његова уметност у питању? О фотографијама, сликама на тапетама, видео-радовима, инсталацијама... Питање којим почиње текст заправо је назив његове прве самосталне поставке у Београду, која је отворена у Ликовној галерији Културног центра.

До 10. јануара 2015. овај уметник, иначе син легендарног песника Мике Антића, који већ дуго година живи и успешно делује на интернационалној уметничкој сцени у Паризу, представља пројекат за који би се на први поглед могло рећи да га је радило више људи, а не само један. Јер, кроз једну хетерогену поставку и различите медије Антић се бави феноменима савремене уметности, економије и политике у околностима уплитања и мешања фактора утицаја и моћи.

Радови су настали у периоду од 2008. до 2013. и нису направљени у контексту места у којем су изложени, како је то иначе Антићев обичај.

Никола Саркози

– Сматрао сам да је интересантније груписати радове урађене у различитим периодима, који се овако представљени обраћају једном ширем друштвеном миљеу. Сви радови у међусобном су дијалогу и реч је или о предметима који су већ нечему служили или су фотографије које су већ коришћене или дела која су већ позната, а која сам интерпретирао на мој начин – рекао је Антић, бирајући сегмент поставке кроз који објашњава један од аспеката који анализира – серију од око стотинак црно-белих фотографија, објављених у медијима или на интернету на којима се налазе познати политичари у друштву уметничких дела и уметника. Муамер ел Гадафи, Џорџ Буш, Франсоа Оланд, Жак Ширак, Тони Блер, Ангела Меркел, Силвио Берлускони...

– Веза између светских лидера и уметности увек је постојала. Подсећам вас да је чак и Други светски рат могао да се посматра кроз однос према уметности и да су се у једном тренутку и Хитлер и Франко и Черчил и Рузвелт бавили уметношћу, док је једино Стаљин био заинтересован за оперу. То је била нека врста полазне тачке, да би ме касније заинтересовало да кроз анализу гестова и говора тела политичара разоткривам њихове личности. Свака фотографија је прича за себе. На некима су они само усликани испред дела, на некима су фотографисани у тренутку у којем дело примају као поклон, док на некима позирају уметницима. Посебно би се као индикативна могла посматрати фотографија „Сами наспрам стихије”, на којој се налазе лидери Северне Кореје усликани испред слике на којој се налази огроман талас који ће их за који минут усисати попут цунамија – објашњава наш саговорник.

Игор Антић је рођен 1962. у Новом Саду, живи и ради у Паризу, Француској. Дипломирао је сликарство 1988. на Академији уметности у Новом Саду, магистарске студије је завршио 1990. на Еколе национал супериор де Бозар у атељеу Владимира Величковића. Од 1990. реализовао је преко стотину групних и самосталних презентација у угледним институцијама и на фестивалима савремене визуелне уметности у Србији, Француској, Шведској, Русији, Аустрији, Белгији, Грчкој, Румунији, Немачкој, Канади, Словенији, Албанији, Бугарској, Италији, Исланду, Италији, САД. Добитник је неколико награда.