Мерцедес иде за Нокијом у Румунију

Глобализација чини своје, стављајући профит изнад морала и патриотизма: усред велике узбуне и буке због одлуке финске Нокије да затвори фабрику у Немачкој (Бохум) и пресели је у Румунију, стигла је, и потврђена, вест да би њен (спорни) пример ускоро могао да следи и немачки аутомобилски џин – Дајмлер.

Из управе гласовитог концерна и једног од симбола немачке индустријске моћи, саопштено је да се о томе заиста разговара и то на „највишем нивоу”: између главних менаџера и румунског премијера.

Фински произвођачи чувених мобилних телефона и немачки произвођачи још чувенијих луксузних аутомобила би се, како се чује, нашли на румунском тлу, у комшилуку, на удаљености од свега двадесет километара.

Иако о томе, кад је реч о Дајмлеру, коначна одлука још није пала – у оптицају је и евентуална варијанта са Пољском – нова фабрика у Румунији би преузела производњу аутомобила А (Мерцедесова „беба”) и Б класе за комплетно источноевропско тржиште.

У Дајмлеровом случају не ради се, као код Нокије, о гашењу фабрике на немачком тлу ради сеобе у Румунију, него о „проширењу капацитета”. Неће, тако, бити угрожена постојећа радна места у „завичају”, али ће, овим потезом, који диктира неумитна логика профита, изостати отварање нових радних места у Немачкој.

Наш источни сусед и новајлија у европској фамилији (ЕУ) постаје све привлачнији за стране инвеститоре и велике концерне. Не само због јефтине радне снаге: Румуни су, очигледно, учинили много у стварању повољног привредног „амбијента” и неопходне инфраструктуре. Ако заиста тамо после Нокије стигне и Дајмлер, биће то снажна порука и препорука другим произвођачима.

Нокијин „рат” с Немцима, иначе, још није сасвим окончан, иако је одлука о гашењу фабрике у Бохуму, која оставља 1.500 радника без посла, коначна.

Озбиљно су уздрмани главни аргументи Финаца, да Бохум доноси губитке. Недељник „Капитал” је управо обелоданио да је овај Нокијин погон у прошлој, 2007. години остварио добит од чак 134 милиона евра.

У хелсиншкој централи покушавају да то оспоре, тврдећи да је реч о „фиктивном” резултату, објашњавајући, за сада прилично неуверљиво, да се у Бохуму „само производе, али не и продају” мобилни телефони. Финци, уз то, тврде да је њихова фабрика у Немачкој „најскупља и најмање конкурентна” у целој њиховој „империји”: учествује са (само) шест процената у укупној производњи, али чини наводно 25 одсто персоналног трошка и оптерећења.

Управа фабрике у Бохуму, према информацији већ споменутог „Капитала”, развила је концепт по којем би, уз инвестицију од 14 милиона евра, она била профитабилна као Нокијина фабрика у Мађарској – упркос чињеници да „сатница” у Немачкој износи 28,70 а у Мађарској (свега) 6,90 евра.

Бохумска „драма” са Нокијом подигнута је, иначе, на највиши ниво. У преговоре с Финцима укључила се савезна влада у Берлину. Без успеха. Уследиле су, потом, контрамере: у знак солидарности са „несрећницима из Бохума”, судећи према једном истраживању, немачки купци су, у огромном проценту, спремни, и решени, да одустану од куповине Нокијиних апарата, а покрајинска влада Северне Рајне-Вестфалије, на чијој територији се налази Бохум, захтева да Финци врате новац који су добијали из њене касе на рачун субвенција.

Из Минхена стиже вест да је једна тамошња фирма пресавила табак и поднела почетком јануара тужбу против највећег светског произвођача мобилних телефона због неовлашћеног коришћења осам, наводно, њених проналазака. Потраживање минхенске фирме, по тој тужби, пошто је њеном „стрпљењу” у преговорима са Нокијом „дошао крај”, износи дванаест милијарди евра (!), уз захтев да се Финцима промптно забрани коришћење њених проналазака. У Хелсинкију јој то право поричу и саопштавају да ће „свом снагом” пред судом у Минхену бранити сопствено ауторство.