Mercedes ide za Nokijom u Rumuniju

Globalizacija čini svoje, stavljajući profit iznad morala i patriotizma: usred velike uzbune i buke zbog odluke finske Nokije da zatvori fabriku u Nemačkoj (Bohum) i preseli je u Rumuniju, stigla je, i potvrđena, vest da bi njen (sporni) primer uskoro mogao da sledi i nemački automobilski džin – Dajmler.

Iz uprave glasovitog koncerna i jednog od simbola nemačke industrijske moći, saopšteno je da se o tome zaista razgovara i to na „najvišem nivou”: između glavnih menadžera i rumunskog premijera.

Finski proizvođači čuvenih mobilnih telefona i nemački proizvođači još čuvenijih luksuznih automobila bi se, kako se čuje, našli na rumunskom tlu, u komšiluku, na udaljenosti od svega dvadeset kilometara.

Iako o tome, kad je reč o Dajmleru, konačna odluka još nije pala – u opticaju je i eventualna varijanta sa Poljskom – nova fabrika u Rumuniji bi preuzela proizvodnju automobila A (Mercedesova „beba”) i B klase za kompletno istočnoevropsko tržište.

U Dajmlerovom slučaju ne radi se, kao kod Nokije, o gašenju fabrike na nemačkom tlu radi seobe u Rumuniju, nego o „proširenju kapaciteta”. Neće, tako, biti ugrožena postojeća radna mesta u „zavičaju”, ali će, ovim potezom, koji diktira neumitna logika profita, izostati otvaranje novih radnih mesta u Nemačkoj.

Naš istočni sused i novajlija u evropskoj familiji (EU) postaje sve privlačniji za strane investitore i velike koncerne. Ne samo zbog jeftine radne snage: Rumuni su, očigledno, učinili mnogo u stvaranju povoljnog privrednog „ambijenta” i neophodne infrastrukture. Ako zaista tamo posle Nokije stigne i Dajmler, biće to snažna poruka i preporuka drugim proizvođačima.

Nokijin „rat” s Nemcima, inače, još nije sasvim okončan, iako je odluka o gašenju fabrike u Bohumu, koja ostavlja 1.500 radnika bez posla, konačna.

Ozbiljno su uzdrmani glavni argumenti Finaca, da Bohum donosi gubitke. Nedeljnik „Kapital” je upravo obelodanio da je ovaj Nokijin pogon u prošloj, 2007. godini ostvario dobit od čak 134 miliona evra.

U helsinškoj centrali pokušavaju da to ospore, tvrdeći da je reč o „fiktivnom” rezultatu, objašnjavajući, za sada prilično neuverljivo, da se u Bohumu „samo proizvode, ali ne i prodaju” mobilni telefoni. Finci, uz to, tvrde da je njihova fabrika u Nemačkoj „najskuplja i najmanje konkurentna” u celoj njihovoj „imperiji”: učestvuje sa (samo) šest procenata u ukupnoj proizvodnji, ali čini navodno 25 odsto personalnog troška i opterećenja.

Uprava fabrike u Bohumu, prema informaciji već spomenutog „Kapitala”, razvila je koncept po kojem bi, uz investiciju od 14 miliona evra, ona bila profitabilna kao Nokijina fabrika u Mađarskoj – uprkos činjenici da „satnica” u Nemačkoj iznosi 28,70 a u Mađarskoj (svega) 6,90 evra.

Bohumska „drama” sa Nokijom podignuta je, inače, na najviši nivo. U pregovore s Fincima uključila se savezna vlada u Berlinu. Bez uspeha. Usledile su, potom, kontramere: u znak solidarnosti sa „nesrećnicima iz Bohuma”, sudeći prema jednom istraživanju, nemački kupci su, u ogromnom procentu, spremni, i rešeni, da odustanu od kupovine Nokijinih aparata, a pokrajinska vlada Severne Rajne-Vestfalije, na čijoj teritoriji se nalazi Bohum, zahteva da Finci vrate novac koji su dobijali iz njene kase na račun subvencija.

Iz Minhena stiže vest da je jedna tamošnja firma presavila tabak i podnela početkom januara tužbu protiv najvećeg svetskog proizvođača mobilnih telefona zbog neovlašćenog korišćenja osam, navodno, njenih pronalazaka. Potraživanje minhenske firme, po toj tužbi, pošto je njenom „strpljenju” u pregovorima sa Nokijom „došao kraj”, iznosi dvanaest milijardi evra (!), uz zahtev da se Fincima promptno zabrani korišćenje njenih pronalazaka. U Helsinkiju joj to pravo poriču i saopštavaju da će „svom snagom” pred sudom u Minhenu braniti sopstveno autorstvo.