Наплата у Загребу, исплата у Бањалуци

Амбициозан пројекат изградње такозваног хрватског Суецког канала не само што је на мети критика у Хрватској, већ су и међународне еколошке организације реаговале на најаву овог пројекта. Намеру хрватских власти да изгради канал Дунав – Сава, од Вуковара до Шамца, и тиме на речном путу од Загреба до Беча избегне Београд, жестоко је критиковао Европски фонд за очување природног богатства – Евронатур.

Ова међународна еколошка организација, са седиштем у немачком граду Радолфцелу, детаљно је критиковала овај пројекат, оценивши да Хрватска изградњом канала Дунав – Сава дугорочно ствара привредна и еколошка оптерећења.

Мартин Шнајдер Јакоби, један од експерта Евронатура који је укључен у бројне еколошке пројекте на Балкану, у писму посланицима Хрватског сабора објашњава да би овај канал требало користити искључиво да би се спречиле поплаве у овом делу Хрватске, а не за пловидбу. Према његовом мишљењу, саобраћајно повезивање Јадрана, Загреба, Вуковара и Беча требало би урадити развојем железничке мреже, како би биле очуване низинске шуме.

Шнајдер Јакоби оцењује да чак ни оптимистична процена јаког лобија у хрватској бродоградњи да ће дневно пет до 15 бродова пролазити овим каналом не даје довољно економских разлога за овај амбициозан пројекат, који се често назива и „посао века”.

„У финансијској предстудији за градњу канала указује се на веома повољне трошкове транспорта воденим путем од само 0,02 евра по тони и километру у односу на 0,07 евра железницом и 0,12 евра путем. На дужини канала од 60 километара између Вуковара и Шамца транспорт би требало да кошта 1,20 евра по тони, што би стварно било повољно. Али те бројке не важе за канал Дунав – Сава, већ за Немачку. Зашто се нису израчунали износи за Хрватску”, запитао се Шнајдер Јакоби, који предлаже да се роба у Вуковару претовари у вагоне на путу за Загреб, Ријеку и Плоче.

Према његовом мишљењу, сагради ли Хрватска канал до Саве, бродови ће више пристајати у босанским лукама и од Брчког, Босанског Брода или Босанског Шамца слати робу у Средоземље. Хрватска ће у том случају сносити све негативне последице канала и истовремено Вуковару конкурентна станишта повезати са Дунавом.

Будући да хрватске власти овај пројекат упоређују са градњом канала Рајна – Мајна – Дунав, Мартин Шнајдер Јакоби их упозорава да они сигурно од Немачке и Баварске неће добити бескаматни кредит на основу којег је изграђен овај чувени немачки канал, већ да ће у најбољем случају плаћати камату од пет одсто, односно тридесет милиона евра.

Иначе, овај пројекат је у Хрватској имао и политичку димензију после рата деведесетих, јер је требало изнаћи могућност да се од Загреба до Беча стигне воденим путем заобилазећи Београд. Осим тога, међународни карго бродови су изостали и 1999. године, због бомбардовања Србије. С друге стране, реализацију овог пројекта прижељкују Срби на другој обали Дрине, односно власти Републике Српске. Према свему судећи, босански политичари, али и стручњаци у Привредној комори у Бањалуци, процењују као и Шнајдер Јакоби да ће канал Дунав–Сава пре свега привући међународне карго бродове на путу из Западне Европе у луке на босанској обали Саве.