Др Миљка Ристића нема ко да брани

Земљотрес у здравству који је изазвао директор Клиничког центра Србије (КЦС) професор др Миљко Ристић ставовима објављеним у интервју „Политици”, у недељу, под насловом „Искрено – без везе нема доброг лечења”, ни јуче се није смирио. На састанцима по клиникама спремали су се одговори на прозивке које су лекарима стигле од овог кардиохирурга и бившег наставника Медицинског факултета (МФ) у Београду. 

Струка се покренула, а то није ништа необично, јер лекари су познати као сложна бранша у којој су веома ретка „искакања” која бацају лоше светло на, на пример, квалитет лечења или школовање лекара. Колико је тешко пробити „зид ћутања” у нашем здравству најбоље се уочи када неко на суду покуша да докаже лекарску грешку, јер вештаци су тада готово до најситнијих детаља једногласни у налазима, па је Србија и даље једина земља у Европи и региону која нема статистику о лекарским грешкама.
Али, у недељу зид ћутања је пукао. Да ли заиста нема доброг лечења без везе, да ли нам са студија медицине стижу генерације лекара које имају незадовољавајуће знање и поклоњене десетке, само су неке ствари пуштене из Ристићеве „Пандорине кутије”.

О његовој изјави да од 100 кардиолога, он има поверење само у 10 – расправљало се на састанку Катедре интерне медицине. Млади кардиолози су хтели одмах да реагују саопштењем, старији су смиривали страсти. Декански колегијум МФ-а је написао одговор у којем је оптужио Ристића за дискредитацију факултета. Ово реаговање је, уместо као што је уобичајено – незадовољна страна напише допис редакцији, до новинара стигло крајње неуобичајеним путем – као саопштење Министарства здравља.

До сада можда никада нисмо имали прилику да чујемо тако супротстављена и различита мишљења челних људи у здравству: шефа водеће здравствене установе КЦС-а и декана овог факултета професора др Небојше Лалића. Али, све које смо јуче питали за коментар, листом су осудили изјаве професора Ристића. На његовој страни је остао само својеврсни „колегијум пацијената” и малобројни лекари који му дају за право, али су инсистирали да остану анонимни. Добро упућени кажу да је то што је баш из Министарства здравља стигао оштар одговор декана МФ-а др Ристићу и није чудна околност – на делу је комбинаторика како да се смени професор др Миљко Ристић. Јер, како сменити лекара који је трансплантирао срце, покренуо неке ствари с мртве тачке. Са друге стране, није први пут да критикује лекарску професију, износи ставове према здравству који, могло би се рећи, наносе дугорочну штету? Одавно се прича о његовој смени, о пензионисању, али нико тај потез још не повлачи.

– Став др Ристића је екстреман и искључив. Он генерализује ствари. Радим и као професор са студентима и као лекар са пацијентима и могу да кажем да истина није тако „црно-бела како тврди др Ристић. У тој оцени видим популизам, а грађани су на то реаговали. Као директор КЦС-а, један је од креатора кадровске политике, неко ко једини има право потписа на стручна усавршавања или на запошљавање. Питам да ли је професор др Ристић питања кадровске политике у оквиру КЦС-а раније покретао. Утисак је да је тек сада као професор факултета у пензији казао шта о свему мисли – каже др Драган Делић, директор Лекарске коморе Србије (ЛКС) и редовни професор на МФ-у.

Др Делић каже да је ово његов лични, а не став коморе, јер о иступу др Ристића још није расправљано на телима ЛКС-а.

– У реду је што је став деканског колегијума послат преко Министарства здравља, да се види шта Министарство здравља мисли о свему овоме. Не треба нам острашћеност. Постоје професорска деца који су вансеријски лекари, који ће надмашити своје родитеље. Има и супротно од тога. Али, стављати све у исти кош је неправда – сматра др Делић.

Академик Владимир Костић, директор Клинике за неурологије и декан МФ-а од 2002. до 2004. године, сматра да је „брутално” рећи да од 101 кардиолога ваља само 10.

– Тврдим да су моји млади лекари изузетно добри стручњаци: у току ноћне шихте у Ургентном центру прегледају око 50 болесника и то нису „везе” – каже академик Костић.

Професор др Душан Милисављевић, народни посланик ДС-а и бивши председник скупштинског Одбора за здравство, није желео да коментарише ставове ниједне стране.

– Позивам КЦС и Медицински факултет, као две најважније институције за здравствену струку и грађане, да смире тензије. Грађане Србије не треба узнемиравати оваквим ставовима. Не могу да се сложим са ставом да немамо добре лекаре. Као професор медицинског факултета у Нишу, поносан сам на студенте који излазе са свих медицинских факултета у Србији. Лакоћа са којом они налазе посао у Немачкој, Норвешкој или Француској најбољи је доказ да су добри и стручни – каже др Милисављевић.

Ранији декан МФ-а професор др Предраг Ђорђевић само је кратко прокоментарисао да је кључни проблем то што се болеснику не посвећује довољно времена, а из тога се генеришу сви остали проблеми.

Оливера Поповић