Допуна истраге убиства Ћурувије при крају

Тужилаштво за организовани криминал могло би ускоро да заврши допуну истраге за убиство новинара Славка Ћурувије и подигне другу, нову оптужницу, сазнаје „Политика”. Иако тужилац Миљко Радисављевић није желео да потврди информацију нашег листа, поуздани саговорници кажу да је и поред штрајка адвоката, тужилаштво успело да обави највећи део доказних радњи које је наложио суд укидајући првобитну оптужницу и тражећи да се истрага допуни.

„Истрага још траје, а да ли је приведена крају и када ће бити подигнута нова оптужница не могу да најављујем”, одговорио нам је јуче тужилац Радисављевић.

Слободан Ружић, заступник деце убијеног новинара каже да због штрајка адвоката није присуствовао последњим саслушањима.

„Колико сам упознат, допуна истраге је завршена и ускоро би могла да буде подигнута нова оптужница”, рекао нам је адвокат Ружић.

Према сазнањима „Политике”, у склопу допуне истраге није обављено балистичко вештачење које је, поред осталог, изричито тражио суд када је укинуо прву оптужницу. Суд је захтевао да се вештачењем утврди да ли је у Ћурувију пуцано из „шкорпиона” са пригушивачем. Тужилаштво није дало наредбу за обављање овог вештачења. Тужилац Радисављевић није желео да одговори на наше питање у вези са вештачењем оружја.

Од незваничних саговорника чули смо став да није могуће вештачити да ли је оружје кога нема коришћено са или без пригушивача. Познато је да пиштољ из кога је пуцано у Ћурувију није нађен. За сада се не зна да ли ће пре подизања нове оптужнице бити обављено ово вештачење.

У допуни истраге обављено је судско медицинско вештачење повреда Бранке Прпе. Саслушана је докторка која је прегледала Прпу, коју је један од убица Ћурувије ударио у главу. Утврђено је да је реч о лакшој повреди.

Одмах пошто је 22. јула ове године суд донео одлуку о враћању оптужнице на допуну, тужилаштво је дало налог за да се обаве нове доказне радње како би се овај посао окончао у што краћем року. Тужилаштво је позвало и сведоке који нису на листи оних чије је саслушање тражио суд, када је укинуо оптужницу.

Саслушања су заказана и у току летње паузе, због чега су браниоци прекинули годишње одморе. Тада је саслушано неколико сведока, али је до застоја у истрази дошло када је 17. септембра почео штрајк адвоката у читавој Србији.

Подсећамо, оптужницом, која је била подигнута 6. јуна, окривљени су се теретили да су из ниских побуда 11. априла 1999. године убили новинара и власника „Дневног телеграфа” Славка Ћурувију. Радомир Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности сумњичи се да је то дело извршио у подстрекавању, а остали су оптужени као саизвршиоци.

Тужилаштво наводи да је Ћурувију убио оптужени Мирослав Курак испаливши му 12 метака у леђа и у главу, пуцајући из „шкорпиона” 7,65 милиметара са растојања од једног и по метра. Његов саучесник, према оптужници, био је Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Прпу када је покушала да се окрене.

Убиство се догодио дан пошто је, како је утврдило тужилаштво, пропао први покушај атентата.

На нову оптужницу коју ће тужилаштво подићи када оконча допуну истраге, одбрана ће имати право да одговори. Суд ће потом донети одлуку о томе да ли ће та оптужница постати правоснажна, због чега се почетак суђења за убиство Ћурувије за сада не може предвидети.

Доротеа Чарнић

-----------------------------------------

Поново укинуто решење о притвору Радоњићу и Ромићу

Апелациони суд у Београду други пут у овом месецу укинуо је решење Специјалног суда којим је поново продужен притвор Милану Радоњићу и Ратку Ромићу, али не и притвор окривљенима. Том одлуком првостепеном суду је наложено да поново одлучи о притвору Радоњићу и Ромићу у којем су од 14. јануара и јасно наведе због чега сматра да они морају да буду у притвору „због узнемирења јавности”. До тада, двојица осумњичених остаће иза решетака јер ово судско решење још не значи укидање притвора.

Апелациони суд је усвојио жалбе одбране и закључио да, иако је првостепени суд правилно дао карактер одлучних чињеница – својству и професији покојног Ћурувије и окривљених припадника ДБ-а, оне не могу аутоматски да воде закључку да би узнемирење јавности у овом тренутку настало пуштањем окривљених на слободу, управо због временске дистанце и чињенице да су се друштвено-политичке прилике у држави умногоме измениле од 1999. године када је последица кривичног дела имала девастирајући утицај на демократску јавност.

Такође, по оцени суда, не може се аутоматски закључити да би одбрана са слободе резултирала угрожавањем несметаног и правичног вођења кривичног поступка, без утврђивања чињеница које би на јасан и недвосмислен начин оправдале овај закључак. У одлуци се додаје и да је нејасан закључак првостепеног суда да постоји сумња да је кривично дело извршено на месту где се налази већи број људи, којом приликом је доведен у опасност живот случајних пролазника, имајући у виду чињенични опис дела из оптужнице.