Корак у правцу поделе

Врховна рада Украјине одлучила је у уторак да ова бивша совјетска република одустане од досадашње ванблоковске војне политике. Колико се са оваквом одлуком слаже и украјински народ, велико је питање. Чињеница је, међутим, да је поменутим чином украјински парламент практично позвао на своје границе две најмоћније војне формације на Старом континенту: НАТО, са једне, и Русију, са друге стране.

Оно што унапред може да се констатује јесте да укидањем ванблоковског статуса Украјина неће решити свој основни проблем, а то је грађански рат на југоистоку земље. Напротив, овај рат, ма колико то звучало застрашујуће, сада добија ново, и још утемељеније, оправдање.

Другим речима, уколико су украјински парламентарци одлучили да земљу и дефинитивно поделе на два дела, што сигурно никоме не одговара, овим потезом су направили крупан корак у том правцу – да од једне моћне европске државе створе две мање, под пуним утицајем споља. Западне, под капом САД (али не и Европске уније), и источне, потпуно окренуте Русији.

Нема сумње да је „блоковски ветар” задувао са америчке стране. То се видело још током својевремених трагичних демонстрација на Тргу Мајдан у Кијеву и свргавања тадашњег легално изабраног шефа државе Виктора Јануковича, а што је обилато (људством и финансијама) подржано управо из Вашингтона. Све што се потом дешавало, укључујући и одлуку Доњецке и Луганске области да се одвоје од остатка Украјине, указује на последице таквог америчког мешетарења.

Чак су и поједини покушаји садашњег шефа украјинске државе Петра Порошенка, иначе наклоњеног Западу, да ствари смири давањем трогодишње самоуправе побуњеним југоисточним републикама, врло брзо дезавуисани. Уосталом као и договори постигнути на састанцима Русије, Украјине и Контакт групе у Минску.

Како је недавно изјавио председник Чеченије Рамзан Кадиров: „Да је Русија хтела да ратује у Украјини већ сада би у Кијеву седели руски чиновници.” Истовремено, председник одбора за уставно право Савета Федерације, горњег дома руског парламента, Андреј Клишас оценио је да је одлука украјинског парламента корак против територијалне целовитости Украјине, додавши да је то још један потез „оних који су запосели власт у Кијеву противуставним државним ударом”. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров сматра одлуку Врховне раде – контрапродуктивном.

„То само распламсава сукоб и ствара илузију да је унутарукрајинске проблеме могуће решити једним таквим актом”, сматра Лавров уз опаску да ће Кијев овим потезом и остатку Европе само натоварити већу беду на врат.

И заиста, перспектива гомилања наоружања, што руског, што из депоа НАТО-а, уз границе са Украјином уноси велики немир у све земље ЕУ, а поготово њене централноевропске и балтичке чланице, бивше републике Совјетског Савеза.

Немир је захватио и Немачку. Уколико би се остварила намера Американаца да се ушанче у Украјини јасно је да би комплетна европска политика Берлина била доведена у питање. ЕУ је већ сада уздрмана економским проблемима и несагласношћу појединих чланица како се извући из кризе, и најмање што јој је потребно јесте додатно издвајање за оружане снаге, и то само зато да би САД поново показале ко је стварни газда у овом делу света.

Једна од анкета спроведених ових дана у Чешкој показала је да се на листи опасности које прете овој држави Русија нигде не помиње. Може само да се нагађа да ли ће се ускоро на тој листи наћи Украјина потпомогнута из Вашингтона.

Укратко, украјински парламентарци су изгласали одлуку која је у овом тренутку најмање прагматична, па чак и опасна. Само они знају којим су се мотивима руководили да промене ванблоковски статус земље. Непознато је такође и да ли су у тренутку гласања мислили о добробити своје земље, па и целог европског континента, или тек о сопственој користи. У сваком случају, последице овакве одлуке уследиће у најкраћем року.

Украјина и даље остаје најпроблематичнија европска држава, на најделикатнијој позицији на континенту. Ако настави овим путем, на крају ће изгубити и оно што је најдрагоценије – суштински суверенитет.