Korak u pravcu podele

Vrhovna rada Ukrajine odlučila je u utorak da ova bivša sovjetska republika odustane od dosadašnje vanblokovske vojne politike. Koliko se sa ovakvom odlukom slaže i ukrajinski narod, veliko je pitanje. Činjenica je, međutim, da je pomenutim činom ukrajinski parlament praktično pozvao na svoje granice dve najmoćnije vojne formacije na Starom kontinentu: NATO, sa jedne, i Rusiju, sa druge strane.

Ono što unapred može da se konstatuje jeste da ukidanjem vanblokovskog statusa Ukrajina neće rešiti svoj osnovni problem, a to je građanski rat na jugoistoku zemlje. Naprotiv, ovaj rat, ma koliko to zvučalo zastrašujuće, sada dobija novo, i još utemeljenije, opravdanje.

Drugim rečima, ukoliko su ukrajinski parlamentarci odlučili da zemlju i definitivno podele na dva dela, što sigurno nikome ne odgovara, ovim potezom su napravili krupan korak u tom pravcu – da od jedne moćne evropske države stvore dve manje, pod punim uticajem spolja. Zapadne, pod kapom SAD (ali ne i Evropske unije), i istočne, potpuno okrenute Rusiji.

Nema sumnje da je „blokovski vetar” zaduvao sa američke strane. To se videlo još tokom svojevremenih tragičnih demonstracija na Trgu Majdan u Kijevu i svrgavanja tadašnjeg legalno izabranog šefa države Viktora Janukoviča, a što je obilato (ljudstvom i finansijama) podržano upravo iz Vašingtona. Sve što se potom dešavalo, uključujući i odluku Donjecke i Luganske oblasti da se odvoje od ostatka Ukrajine, ukazuje na posledice takvog američkog mešetarenja.

Čak su i pojedini pokušaji sadašnjeg šefa ukrajinske države Petra Porošenka, inače naklonjenog Zapadu, da stvari smiri davanjem trogodišnje samouprave pobunjenim jugoistočnim republikama, vrlo brzo dezavuisani. Uostalom kao i dogovori postignuti na sastancima Rusije, Ukrajine i Kontakt grupe u Minsku.

Kako je nedavno izjavio predsednik Čečenije Ramzan Kadirov: „Da je Rusija htela da ratuje u Ukrajini već sada bi u Kijevu sedeli ruski činovnici.” Istovremeno, predsednik odbora za ustavno pravo Saveta Federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, Andrej Klišas ocenio je da je odluka ukrajinskog parlamenta korak protiv teritorijalne celovitosti Ukrajine, dodavši da je to još jedan potez „onih koji su zaposeli vlast u Kijevu protivustavnim državnim udarom”. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov smatra odluku Vrhovne rade – kontraproduktivnom.

„To samo rasplamsava sukob i stvara iluziju da je unutarukrajinske probleme moguće rešiti jednim takvim aktom”, smatra Lavrov uz opasku da će Kijev ovim potezom i ostatku Evrope samo natovariti veću bedu na vrat.

I zaista, perspektiva gomilanja naoružanja, što ruskog, što iz depoa NATO-a, uz granice sa Ukrajinom unosi veliki nemir u sve zemlje EU, a pogotovo njene centralnoevropske i baltičke članice, bivše republike Sovjetskog Saveza.

Nemir je zahvatio i Nemačku. Ukoliko bi se ostvarila namera Amerikanaca da se ušanče u Ukrajini jasno je da bi kompletna evropska politika Berlina bila dovedena u pitanje. EU je već sada uzdrmana ekonomskim problemima i nesaglasnošću pojedinih članica kako se izvući iz krize, i najmanje što joj je potrebno jeste dodatno izdvajanje za oružane snage, i to samo zato da bi SAD ponovo pokazale ko je stvarni gazda u ovom delu sveta.

Jedna od anketa sprovedenih ovih dana u Češkoj pokazala je da se na listi opasnosti koje prete ovoj državi Rusija nigde ne pominje. Može samo da se nagađa da li će se uskoro na toj listi naći Ukrajina potpomognuta iz Vašingtona.

Ukratko, ukrajinski parlamentarci su izglasali odluku koja je u ovom trenutku najmanje pragmatična, pa čak i opasna. Samo oni znaju kojim su se motivima rukovodili da promene vanblokovski status zemlje. Nepoznato je takođe i da li su u trenutku glasanja mislili o dobrobiti svoje zemlje, pa i celog evropskog kontinenta, ili tek o sopstvenoj koristi. U svakom slučaju, posledice ovakve odluke uslediće u najkraćem roku.

Ukrajina i dalje ostaje najproblematičnija evropska država, na najdelikatnijoj poziciji na kontinentu. Ako nastavi ovim putem, na kraju će izgubiti i ono što je najdragocenije – suštinski suverenitet.