Тешко да можемо за месец дана у ЕУ

Не деле сви утисак председника Србије Томислава Николића да би Србија „у року од месец дана” постала чланица Европске уније уколико би одлучила да призна Косово као независну државу. Поред тога што се верује да се председник приликом прекјучерашњег разговора са новинарима неколико београдских медија изразио само фигуративно говорећи о Косову, указује се и да од Србије није тражено признање косовске независности и да није добро тумачити захтеве Брисела као притисак.

Николић је, подсетимо, пре два дана рекао и ово: „Ако је то заиста проблем за наше придруживање, хајде одмах да одлучимо шта ћемо у том случају, да нас не сачека после пет година. Ја сам за то да не набијамо главу у песак, да наши разговори са ЕУ буду на тему – какав услов нам постављате у вези са Косовом и Метохијом. Отворите то поглавље 35, па да видимо какав услов тражите.”

Поводом Николићеве изјаве да би нам признање независности брзо отворило врата за интеграцију, Дијана Вукомановић, шеф посланичке групе СПС-а у Скупштини Србије, сматра да није добро да ми у Србији интерпретирамо питање Косова и Метохије кроз призму ултиматума и диктата. „Бриселски споразум је трасирао много шири маневарски простор за решавање питања КиМ и није добро да ми сами себи намећемо ултимативна питања и ултимативне одговоре”, каже Вукомановићева.

Она, такође, наглашава да Европска унија није берза за трговину територијама држава чланица. „Сетимо се да је Кипар ушао у чланство ЕУ, као нерешен проблем. Такође, Хрватска је ушла у чланство ЕУ, а да није у потпуности окончала територијални спор са Словенијом.”

С друге стране, Александар Сенић, председник Одбора за европске интеграције и посланик СДС-а, тврди да од Србије нико никада није тражио да призна независност Косова и да то неће бити на агенди у току интеграције Србије у ЕУ. „Не знам на основу којих чињеница председник Николић стиче такав утисак, али ја такав утисак уопште немам”, каже Сенић.

На наше подсећање да је за пријем у чланство неких држава ипак била преовлађујућа политичка одлука, рецимо у случају Грчке, Сенић каже да је одлука о пријему неке земље у ЕУ „свакако политичка” и да коначну одлуку доносе парламенти свих земаља чланица ЕУ. „Због тога је неопходно да ми развијамо парламентарну дипломатију и да као посланици будемо у добрим односима са свим парламентима земаља чланица ЕУ, јер ће на крају одлуку донети парламенти тих земаља. Предуслов за ту одлуку је и да Србија затвори сва преговарачка поглавља и да испуни критеријуме који се пред њу до тада поставе, као што су урадиле и све друге земље које су постале чланице ЕУ”, каже овај наш саговорник.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, мисли да се председник само фигуративно изразио. „Председник Николић је то рекао фигуративно да би много мањи притисак био на Србију и да бисмо много позитивније били третирани ако бисмо признали Косово. Али, ако реално гледамо, Србија не би била унутар ЕУ ни у случају да призна Косово”, каже он и додаје да ни неке друге државе, попут Македоније, које су много кооперативније у разним погледима према ЕУ од нас нису унутар ЕУ.

Истовремено, подсећа на недавне закључке Савета министара, у којима се каже да би нека земља била примљена у ЕУ мора да испуни врло строге услове, затим, да мора да постоји капацитет ЕУ да је прими, као и да се грађани чланица ЕУ изјасне и то подрже. „Значи, сва та три критеријума су иглене уши. Овде се пре ради о томе да би Србији требало да буде допуштено да објективно приступи томе свему, али да бисмо се провукли кроз сва та три оквира – нема шансе. Европска унија је за Србију у овом тренутку илузорна прича, па макар ми и признали Косово”, закључује Анђелковић.

Брисел тешко „награђује” Београд када испуни захтеве

Чињеница је да је ЕУ стално пред Србију постављала нове захтеве и када су они испуњени није одмах „награђивала”. Амбасадори ЕУ у јулу 2008. изнели су став да је за „зелено светло” за Привремени трговински споразум са Србијом потребно изручење Радована Караџића Хашком трибуналу. Неколико дана касније, 30. јула те године, Караџић је изручен, а Привремени трговински споразум између Србије и ЕУ, чије је спровођење одлагано због захтева за сарадњом са трибуналом, ступио је на снагу тек 1. фебруара 2010. Сетимо се и да је у Бриселу, у 2009. истицано да је изручење генерала Ратка Младића услов за статус кандидата Србије у ЕУ. Младић је две године касније, тачније 31. маја 2011. изручен трибуналу, а тек је годину дана касније, 1. марта 2012. Србија добила кандидатски статус за ЕУ.

У међувремену, у октобру 2011. Европска комисија је у свом мишљењу о кандидатури Србије препоручила да се Србији додели статус кандидата за чланство у ЕУ, а да се преговори о чланству отворе чим Србија оствари напредак у дијалогу са Приштином. На међувладиној конференцији 21. јануара 2014. то се и догодило. Али, Србија, ево, практично већ годину дана опет чека на отварање првог поглавља у преговорима са ЕУ, због захтева да се спроведе договорено из Бриселског споразума.