Teško da možemo za mesec dana u EU

Ne dele svi utisak predsednika Srbije Tomislava Nikolića da bi Srbija „u roku od mesec dana” postala članica Evropske unije ukoliko bi odlučila da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Pored toga što se veruje da se predsednik prilikom prekjučerašnjeg razgovora sa novinarima nekoliko beogradskih medija izrazio samo figurativno govoreći o Kosovu, ukazuje se i da od Srbije nije traženo priznanje kosovske nezavisnosti i da nije dobro tumačiti zahteve Brisela kao pritisak.

Nikolić je, podsetimo, pre dva dana rekao i ovo: „Ako je to zaista problem za naše pridruživanje, hajde odmah da odlučimo šta ćemo u tom slučaju, da nas ne sačeka posle pet godina. Ja sam za to da ne nabijamo glavu u pesak, da naši razgovori sa EU budu na temu – kakav uslov nam postavljate u vezi sa Kosovom i Metohijom. Otvorite to poglavlje 35, pa da vidimo kakav uslov tražite.”

Povodom Nikolićeve izjave da bi nam priznanje nezavisnosti brzo otvorilo vrata za integraciju, Dijana Vukomanović, šef poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije, smatra da nije dobro da mi u Srbiji interpretiramo pitanje Kosova i Metohije kroz prizmu ultimatuma i diktata. „Briselski sporazum je trasirao mnogo širi manevarski prostor za rešavanje pitanja KiM i nije dobro da mi sami sebi namećemo ultimativna pitanja i ultimativne odgovore”, kaže Vukomanovićeva.

Ona, takođe, naglašava da Evropska unija nije berza za trgovinu teritorijama država članica. „Setimo se da je Kipar ušao u članstvo EU, kao nerešen problem. Takođe, Hrvatska je ušla u članstvo EU, a da nije u potpunosti okončala teritorijalni spor sa Slovenijom.”

S druge strane, Aleksandar Senić, predsednik Odbora za evropske integracije i poslanik SDS-a, tvrdi da od Srbije niko nikada nije tražio da prizna nezavisnost Kosova i da to neće biti na agendi u toku integracije Srbije u EU. „Ne znam na osnovu kojih činjenica predsednik Nikolić stiče takav utisak, ali ja takav utisak uopšte nemam”, kaže Senić.

Na naše podsećanje da je za prijem u članstvo nekih država ipak bila preovlađujuća politička odluka, recimo u slučaju Grčke, Senić kaže da je odluka o prijemu neke zemlje u EU „svakako politička” i da konačnu odluku donose parlamenti svih zemalja članica EU. „Zbog toga je neophodno da mi razvijamo parlamentarnu diplomatiju i da kao poslanici budemo u dobrim odnosima sa svim parlamentima zemalja članica EU, jer će na kraju odluku doneti parlamenti tih zemalja. Preduslov za tu odluku je i da Srbija zatvori sva pregovaračka poglavlja i da ispuni kriterijume koji se pred nju do tada postave, kao što su uradile i sve druge zemlje koje su postale članice EU”, kaže ovaj naš sagovornik.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, misli da se predsednik samo figurativno izrazio. „Predsednik Nikolić je to rekao figurativno da bi mnogo manji pritisak bio na Srbiju i da bismo mnogo pozitivnije bili tretirani ako bismo priznali Kosovo. Ali, ako realno gledamo, Srbija ne bi bila unutar EU ni u slučaju da prizna Kosovo”, kaže on i dodaje da ni neke druge države, poput Makedonije, koje su mnogo kooperativnije u raznim pogledima prema EU od nas nisu unutar EU.

Istovremeno, podseća na nedavne zaključke Saveta ministara, u kojima se kaže da bi neka zemlja bila primljena u EU mora da ispuni vrlo stroge uslove, zatim, da mora da postoji kapacitet EU da je primi, kao i da se građani članica EU izjasne i to podrže. „Znači, sva ta tri kriterijuma su iglene uši. Ovde se pre radi o tome da bi Srbiji trebalo da bude dopušteno da objektivno pristupi tome svemu, ali da bismo se provukli kroz sva ta tri okvira – nema šanse. Evropska unija je za Srbiju u ovom trenutku iluzorna priča, pa makar mi i priznali Kosovo”, zaključuje Anđelković.

Brisel teško „nagrađuje” Beograd kada ispuni zahteve

Činjenica je da je EU stalno pred Srbiju postavljala nove zahteve i kada su oni ispunjeni nije odmah „nagrađivala”. Ambasadori EU u julu 2008. izneli su stav da je za „zeleno svetlo” za Privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom potrebno izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu. Nekoliko dana kasnije, 30. jula te godine, Karadžić je izručen, a Privremeni trgovinski sporazum između Srbije i EU, čije je sprovođenje odlagano zbog zahteva za saradnjom sa tribunalom, stupio je na snagu tek 1. februara 2010. Setimo se i da je u Briselu, u 2009. isticano da je izručenje generala Ratka Mladića uslov za status kandidata Srbije u EU. Mladić je dve godine kasnije, tačnije 31. maja 2011. izručen tribunalu, a tek je godinu dana kasnije, 1. marta 2012. Srbija dobila kandidatski status za EU.

U međuvremenu, u oktobru 2011. Evropska komisija je u svom mišljenju o kandidaturi Srbije preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, a da se pregovori o članstvu otvore čim Srbija ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom. Na međuvladinoj konferenciji 21. januara 2014. to se i dogodilo. Ali, Srbija, evo, praktično već godinu dana opet čeka na otvaranje prvog poglavlja u pregovorima sa EU, zbog zahteva da se sprovede dogovoreno iz Briselskog sporazuma.