„Интервју” усијао торенте

Сонијев филм „Интервју”, о атентату на севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, због чега је, између осталог, извршен хакерски напад на познати холивудски студио, од прексиноћ у поноћ доступан је на дигиталним платформама за гледање. Уместо пуних сала, ова комедија је за само пола сата од појаве на интернету постала апсолутни хит на торентима свуда у свету.

Филм је, према бројачу сајта „Torrent Freak”, скинут више од 200.000 пута за првих 10 сати, а на највећој интернет филмској бази – сајту imdb.com има оцену изнад девет. Међутим, ова оцена се не узима као реална, јер се она добија гласањем интернет корисника и гледалаца. Према писању „Холивуд репортера”, Американци су „Интервјуу” дали највише оцене и без гледања, само да би подржали САД у дигиталном рату са Северном Корејом за коју Еф-Би-Ај тврди да је иницијатор упада у систем холивудског студија, што је Пјонгјанг негирао.

Број преузимања филма се увећава огромном брзином, а може да се види по цени од шест долара за изнајмљивање на 48 сати или за 15 долара у ха-де формату, када филм остаје у власништву корисника.

Студио „Сони” повукао је „Интервју” из биоскопске дистрибуције после претњи хакерске организације „Чувари мира” да ће извршити терористичке нападе на оне биоскопе у којима буде приказивана ова комедија. Овим претњама претходили су хакерски упади у „Сонијев” систем и објављивање пословних информације похрањених на компјутерима те компаније. Ипак, студио је прекјуче одлучио да филм буде приказиван у више од 200 биоскопа у САД (у Србији би требало да буде на репертоару од 29. јануара).

Филм је доступан преко „Гугл плеја”, „Јутјуба”, „Мајкрософтовог” сервиса „Иксбокс видео” и „Сонијевих” сајтова. Одлука „Гугла” и „Мајкрософта” да емитују филм учинила их је рањивим на хакерске нападе. „Мајкрософт” је већ пријавио техничке проблеме за логовање на „Иксбокс” иако се за сада не зна да ли су они последица хаковања.

Ким Сонг, севернокорејски дипломата у УН, осудио је емитовање филма назвавши комедију „неопростивом спрдњом са суверенитетом и интегритетом Уна”, али је додао да Северна Кореја неће „физички реаговати” на дистрибуцију филма иако је раније претила силом.

Међу првима који су погледали филм у САД јесте Марко Сквитери из Вашингтона, чија је породица купила филм на „Иксбоксу” за 15 долара.

„Филм је смешан. Разумем зашто се Северној Кореји не би допао, јер се много шале на њихов рачун”, рекао је Сквитери, пренео је Танјуг.

Секретарица Ејми Харли (42) из Детроита платила је шест долара за изнајмљивање филма са канала „Јутјуба” и разочарана је. Она је рекла да су ликови превише искарикирани, а шале маторе и да се само нижу.

„Све у свему, филм је прилична збрка”, рекла је Харли.

Менаџер „Вест Енд” биоскопа у Вашингтону Џош Левин рекао је да је потражња филма без преседана: „Телефон нон-стоп звони и људи покушавају да купе карте за пројекцију филма у биоскопу. Више уметнички настројених посетилаца рекли су ми да не би гледали комедију, али да ће сада из принципа доћи.”

И док гледаоци у САД иду ка биоскопу, Дарел Фоксворт, специјални агент Еф-Би-Аја, изјавио је да агенција сарађује са биоскопима који приказују „Интервју” и подучава их како да препознају претње.

И. А.

----------------------------------

Забрањивани „Велики диктатор”, „Голдфингер”, „Борат”

„Интервју” није први филм који је изазвао међудржавне, дипломатске тензије. Један од значајнијих у том погледу био је „Велики диктатор” Чарлија Чаплина из 1940. Ова пародија на нацистичку Немачку и Адолфа Хитлера, био је забрањен одлуком фирера који га је, наводно, кришом одгледао неколико пута. Чаплин је говорио да би дао „све на свету само да би сазнао шта Хитлер мисли о филму”.

Двадесет година касније, „Голдфингер” о Џејмсу Бонду, био је забрањен у Израелу, јер је један од глумаца, Немац Герт Фребе, био члан нацистичке странке од 1929. до 1937. Израел је у то доба забрањивао све филмове у којима су се појављивали бивши нацисти или су били снимљени у Немачкој.

Чак је и филм „Повратак у будућност” био својевремено забрањен у Кини. Разлог је био у томе што је комедија Роберта Земекиса, по мишљењу кинеских цензора, третирала озбиљну тему – путовање кроз време, на „крајње неозбиљан начин”.

„Борат” је 2006. изазвао варнице на дипломатској сцени, па комедија Саше Барона Коена није приказана у Казахстану, земљи из које је долазио главни јунак филма. Казакстанско министарство иностраних послова је тада издало саопштење тврдећи да „филм нема никакве везе са реалношћу”.

Један од последњих цензурисаних филмова био је „Арго” Бена Афлека из 2012, који је ирански министар културе Мухамад Хосеини оценио као „антиирански филм без икакве уметничке вредности”.

Пре „Интервјуа”, Северна Кореја је забранила „2012”, филм мајстора катастрофе Роланда Емериха о смаку света према календару Маја. Проблем је био у томе што је 2012. била година обележавања стогодишњице од рођења Ким Ил Сунга, оснивача Северне Кореје. За Пјонгјанг је било незамисливо да се годишњица „оца нације” поклапа с крајем света, макар он био предвиђен и од стране Маја.

Танјуг