Земља се (малчице) стањила

Вероватно нисте ни опазили - а како бисте голим оком - да је свет постао малчице мањи него што смо мислили. Смањење износи око пет милиметара, закључак је међународног подухвата који је протеклих година мерио Земљин пречник.
Последње поуздано премеравање обима наше планете, баш на месту где је најшира, обављено је 2000. године.
Најновије мере не значе да се она, не дај боже, необјашњиво скупила. Једноставно су тачније, захваљујући већем броју података и бољим геофизичким предвиђањима (модели). Умањење не чини богзна какву разлику у свакодневном животу и тешко да ће ико приметити да на посао стиже брже него раније.

Суштинска важност нових налаза исказује се у другом погледу, као што је откривање колико се светска мора уздижу. "Уколико желимо да подаци буду милиметарски тачни, сателити који снимају водена пространства морају боље да се поставе у путањама око Земље", објашњава Аксел Нотнагел из Института за геодезију на Универзитету у Бону (Немачка), који је предводио најновије премеравање.

За општу употребу, научници су Земљину највећу ширину заокружили на 12.756.274 километра, објављено је у цењеном "Часопису за геодезију".

Најсвежије чињенице су прикупљене на три невидљива начина, обједињене и протумачене. Први извор су представљали радио-таласи који запљускују Земљу из веома далеких извора званих квазари (тобожње звезде), пристижући у устаљеним размацима, преко мреже од 70 радио-телескопа распоређених на свим меридијанима. Због међусобне удаљености сигнали стижу с мајушним, али мерљивим, закашњењем.

"Из те разлике можемо измерити растојање између радио-телескопа с тачношћу од два милиметра на 1.000 километара."

Поступак је, иначе, познат под скраћеницом ВЛБИ (Very Long Baseline Interferometry), а користи се, на пример, да поуздано установи колико се Европа и Северна Америка једна од друге удаљују. Годишње то износи 18 милиметара.

Када се одреди поменуто, једва приметно кашњење, лако је срачунати колики је Земљин обим на екватору. У овом случају су обухваћена мерења и прорачунавања 34 учесника из 17 земаља. После укључивања података добијених са сателита за глобално одређивање положаја на тлу (ГПС) и ласерских мерења с других свемирских летелица, исцртане су - с ненадмашном тачношћу - координате за готово 400 тачака на површини планете. Ти резултати су послужили као основа да се нацрта координантна мрежа за целу Земљу.

Зашто је све ово било неопходно?

Сада су убачени подаци из тзв. свемирских висиномера, сателита који с грешком од неколико милиметара показују промену висине сваке тачке на планети. Довољно је убедљиво ако кажемо да су у стању да прикажу да ли су се светска мора имало уздигла. Али и ту постоји мала зачкољица: уколико су се сами за мрвицу подигли, појављује се одступање у растојању до површине. Зато се стално, преко других сателита, проверава да ли су имало одступили у свом кружењу око Земље.

Обрада, проучавање и тумачење свих чињеница сакупљених до 2005. трајали су две године.