Подгревање хладног рата

Прошлонедељна одлука Врховне раде Украјине да се ова земља одрекне неутралности и прикључи западним војним структурама, само је још једна потврда да је „подгревање хладног рата” увелико у току. Мало коме је јасно ка чему ће све то довести. Можда управо стога овај процес у душе аналитичара међународних збивања уноси озбиљну дозу узнемирености.

Неколико је узрока за поменуто „подгревање”, јер, истини за вољу, хладни рат никада није ни окончан. Свет се мења много брже него што су то могли да претпоставе глобални планери. Управо из те немогућности да се унапред предвиде и противникови и сопствени потези – код поменутих изазива страх. И сви покушаји да се пажња јавности преусмери на нека друга дешавања слабо „држе воду”.

И док се претходна фаза овог специфичног војевања углавном водила на релацији Вашингтон–Москва и била дебело заогрнута идеолошким разликама, ова нова далеко је прагматичнија и у основи има, пре свега, економску моћ. А Европа, захваћена економским проблемима из којих се излаз још тешко назире, постала је поново најзгоднији терен за руско-америчко огледање.

После пропасти Совјетског Савеза, САД су постале светски монополиста способан да захваљујући својој моћи издаје наређења на глобалном нивоу. Међутим, онога тренутка (на прелому између 1999. и 2000. године) када је први руски председник Борис Јељцин власт у највећој земљи света предао у руке Владимиру Путину, ствари су по САД кренуле лоше.НамереВашингтона да остану на врху пирамиде глобалне моћи полако почињу да се развејавају. Покретање разних ратова, пре свега на Блиском истоку, дакле далеко од сопствене територије, није дало праве резултате. Сетимо се само одговора Ал Каиде и рушења торњева Светског трговинског центра у Њујорку 11. септембра 2001. А Блиски исток је и даље у пламену...

Кренула је и нова трка у наоружавању. Убрзано се војним савезницима продају, или поклањају, залихе застареле борбене технике не би ли се направио простор за нове, далеко софистицираније моделе.

Како је за „Москоу тајмс” написао аналитичар Петар Романов: „Игнорисање хладног рата неће учинити да он и нестане. Јер како год да погледате, ситуација се сваким даном само погоршава. А мало је оних који то узимају за озбиљно.”

Ипак, према аутору, незаобилазно питање јесте: „Шта ће се десити када људи на Западу схвате да је угрожен њихов комплетан живот. Кућа, деца, аутомобил, па чак и – лични зубар?” Какав ће то шок бити за њих и како ће реаговати? Да ли ће за новонастале проблеме оптужити сопствене лидере или оне са друге стране. Једно је сигурно: за истинску и прагматичну реакцију времена је све мање.

Наравно, још није дошло право време обрачуна. Украјинска одлука да се придружи НАТО-у и даље је само пуста жеља појединаца у Кијеву. О томе ће, према речима председника Петра Порошенка, ипак одлучивати украјински народ – на референдуму. Истовремено, у централи алијансе у Бриселу тврде да о могућности пријема у своје редове бивше совјетске републике, у којој се води грађански рат и чије границе, фактички, и нису дефинисане, и не размишљају. И да још задуго неће.

Наравно, уколико им не стигне наредба из Вашингтона.

А према речима Збигњева Бжежинског, саветника неколицине америчких председника, чланство Украјине у НАТО-у неће донети ништа добро. Само ће додатно заоштрити односе са Москвом.

„А ограничени сукоб више би одговарао Русији него нама, пошто би допринео потпуном краху украјинске економије и демократског система”, јасан је Бжежински.

Како подсећа Романов, бивши амерички генерал и председник Двајт Ајзенхауер, за разлику од јастребова у својој администрацији, лично је осетио све страхоте правог рата.

„Не можете да водите такав рат. Једноставно, немате довољно булдожера да уклоне све мртве са улица”, рекао је једном приликом у полушали.

Према шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову, основни циљ садашњег сукоба јесте покушај да се осиромашењем обичних грађана код истих створи сазнање да државно руководство не ради свој посао како треба и да су промене на врху – неопходне.

„Јавно се каже да је циљ санкција да нанесу неприхватљиву штету руској привреди, да народ осети како лоше живи под овим режимом”, рекао је Лавров у интервјуу за дневник „Комерсант”. Он тврди да је вашингтонска администрација (што је потврдио и амерички потпредседник Џозеф Бајден) просто натерала европске престонице да се придруже економским санкцијама против Русије.

Сада цех плаћају сви. Најмање Американци, сматра Лавров.