Србија неће бити препрека на Коридору 10

Царина Србије ове године уплатиће у буџет чак 300 милиона евра више него 2013. Тако је основни задатак ове службе, остваривање прихода за државу – испуњен. Пораст прихода остварен је бољом организацијом и поред тога што се царинске стопе услед приближавања Европској унији смањују. Све је то повод за разговор са Милошем Томићем, директором Управе царина Србије.

Како је дошло до овако великог раста наплате царина?

Са једне стране ми смо задужени да омогућимо што бржи проток робе и људи преко граница, а са друге да спречимо сваки покушај шверца и да ефикасно наплатимо дажбине. У томе смо успели добром организацијом и до 1. децембра смо наплатили 453 милијарде динара царине. То није коначна сума, иако је сада већ јасно да смо задатак пројектован Законом о буџету за 2014. испунили за 96 одсто. Да буде сликовитије, за 14 месеци у буџет се по основу царина слило 315 милиона евра више него у претходном периоду.

Има финансијских експерата који тврде да је Србија само на ненаплаћеним акцизама на дуван изгубила 400 милиона евра прихода. Да су фабрике у Врању и Нишу пред пропашћу. Шта се најчешће кријумчари?

Ми имамо процену владе да је годишњи губитак од ненаплаћених дажбина за резани дуван и цигарете око 300 милиона евра годишње и тачно је да је тај шверц у драстичном порасту. Ове године заплењено је три пута више дуванских производа него за две претходне укупно. Реч је о око три тоне резаног дувана, док је истовремено одузето и дупло више цигарета – око седам милиона комада. Имајте у виду и да кријумчари тако зарађени новац инвестирају у шверц оружја, па и наркотика, што је додатна опасност.

Тако смо имали две импресивне заплене од око 700 килограма марихуане на прелазу Прешево и 40 килограма хероина на Градини. Поређења ради у просеку се годишње заплени 250 килограма опијата, а ми смо само у овој години запленили готово 1,3 тоне, што је пет пута више него за претходних 13 година.

Да ли је то навала шверцера дроге на наше границе, лош рад ранијих година или нешто треће?

Има увек више узрока, али ми настојимо да идемо корак испред шверцера тако што се непрестано модернизујемо. Савремена опрема је један од кључних фактора за постизање бољих резултата, што показује и 10 мобилних и један стационарни скенер за преглед робе, чија је примена дала одличне резултате. Не треба заборавити да смо скенере набавили од познатог кинеског произвођача „Нуктек”, што такође сведочи о изузетној и дугогодишњој сарадњи коју имамо са Кином.

Народ живи у уверењу да се кинески производи највише шверцују, нарочито гардероба?

Напротив, доказ је да је увоз кинеске робе ове године опао за два одсто, а да је приход од наплате дажбина порастао за седам одсто. До тога је дошло, јер су цариници детаљније проверавали исказану вредност робе и кориговали је кад је била нереална. Непосредно по завршетку самита у Београду, Управу царина је први пут посетио највиши званичник кинеске царине, министар Ју Гуангџоу, праћен својим најближим сарадницима. Као што знате, 17. децембра 2014. године потписан је Оквирни протокол за сарадњу који се односи на олакшице при царињењу између Кине, Србије, Мађарске и Македоније. То значи да ћемо интензивирати царинску сарадњу у многим областима, а пре свега на пољу поједностављења царинских процедура, обезбеђивања олакшица за привреднике, пружања техничке помоћи разменом стручњака и организовањем обука за примену савремене технологије.

Кина је, иначе, Србији 2012. године дала и бесповратну помоћ од 10 милиона јуана, а Управи царина је у склопу тога одобрена набавка осам уређаја за контролу течности вредних 440.000 евра. Ти уређаји су прошли неопходна тестирања и њихово пуштање у рад је сада питање тренутка.

Преко Србије воде најкраћи путеви за југ и исток Европе, али ми нисмо у ЕУ и транзит је успорен. Прети нам да нас једноставно преко Румуније, моста код Видина и Бугарске заобиђу. Шта се чини на олакшавању проласка пре свега робе?

Увелико смо одмакли у процесу увођења Новог компјутеризованог транзитног система – НЦТС, што је предуслов за приступање Европској унији. Планирамо да већ крајем јануара буде доступно само електронско подношење транзитних декларација. Међутим, морам да нагласим да је реч о плану, јер не зависи све од наше службе. У овом тренутку у систем НЦТС укључене су све царинске испоставе, 21 шпедиција електронски подноси транзитне декларације и до сада је, користећи тај систем, кроз Србију прошло око 1.500 камиона. Ово је за нас приоритет, јер смо ми изразито транзитна земља.

Док се овај систем не уведе остају папирне декларације, веће банкарске гаранције и све то успорава и поскупљује превоз робе. И Македонија је почела да електронски послује, као и Хрватска, Мађарска, па смо ми постали препрека на Коридору 10, једини прекидамо ланац сигурног транспорта.

Уколико дође до одлагања увођења овог система, превозници би могли да се преусмере на Коридор 4 кроз Румунију и Бугарску, а тада нам прети губитак од 30 до 50 милиона евра годишње. Ту би изгубили и банкари, ауто-сервиси, хотели, путари... Можда ово није најинтересантније за ваше читаоце, али је за привреднике најбитније. Зато смо и објавили бесплатну веб-апликацију за приступ Новом компјутеризованом систему, која је намењена пре свега малим и средњим предузећима, то јест онима који због недостатка средстава нису могли самостално да је набаве на тржишту. Интересовање је велико, што показује и чињеница да је већ више од 50 компанија изразило жељу да приступи том систему.

Постоје ли још неке олакшице које је Управа царина већ увела или то намерава да уради?

Од 1. септембра ове године створени су услови за увођење система „Овлашћених привредних субјеката”, који представљају најзначајнију новину у царинском законодавству. Када компаније од нас добију овај статус представљају поузданог партнера и самим тим користе већи број погодности у царинском поступку. До сада су четири фирме поднеле захтев и сада их проверавамо. Очекујем да ће већ у јануару први сертификат бити издат.

Неки од различитих видова поједностављених поступака користе 423 компаније, 309 фирми „по фактури” и 74 фирме има могућност такозваног кућног царињења. Неке имају те повластице само у извозу, неке у увозу, а неке и за један и за други поступак. Ту су рецимо „Тоза Марковић”, „Симпо”, „Железара Смедерево”, док кућно царињење има „Филип Морис”, „Кока-Кола”, „Холцим”...