Бошњачко-хрватски пропагандни мач

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Када Милошевић и Војска Југославије нису успели сломити Цазинску крајину, одлучили су да отрују њене становнике“, наслов је ударног текста у јучерашњем броју сарајевског магазина „Слободна Босна“. Темом о наводном покушају Српске војске Крајине и Војске Југославије да биолошки затрованом храном униште снаге Петог корпуса бошњачке Армије БиХ и становништво Цазинске крајине, бави се и „Дневни аваз“. Оба листа тврде да су до ових открића дошли заједно са загребачком телевизијском станицом „Нова“.

У оба листа је објављен и наводни факсимил документа о спровођењу операције „Мач 1” у којем је, поред осталог, наведено да се „средство у облику прашка“, којим је требало отровати храну па је продати Бошњацима – производи у Републици Српској. У факсимилу стоји и то да „инкубација траје од пет до седам дана“ и да при нормалној употреби отров изазива „стомачне тегобе, пролив, главобољу и грчеве у стомаку“.

Операција продаје шест шлепера са храном и другим животним потрепштинама требало је да почне 12. јула 1995. године, а цена намирница је била 2,23 милиона марака. За њу су знали генерал Миле Мркшић, тадашњи командант Српске војске Крајине, и председник бивше Републике Српске Крајине Милан Мартић, тврде сарајевски листови. План „контраобавештајне заштите“ операције „Мач 1” потписао је, према наводима сарајевских листова, пуковник Раде Рашета. За реализацију операције, наведено је у текстовима, били су задужени пуковник Ненад Зимоња и потпуковник Милан Крговић, а помоћ им је пружао бизнисмен из Глине Ненад Нишевић. У факсимилу је наведено да „закључно са 22. јулом 1995. године нисмо регистровали случајеве обољења“.

Командант Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић је „Дневном авазу“ рекао да није знао за операцију „Мач 1”, али је потврдио да су Бошњаци у Цазинској крајини куповали храну од Срба, „јер је то био једини начин да преживимо“.

Пензионисани пуковник Службе безбедности Војске Републике Српске Микаило Митровић не верује да је факсимил аутентичан. „Прво, не верујем да би ико планирао употребу бојних отрова, јер смо сви ми знали да се рат приводи крају. Друго, Војска Републике Српске и Српска војска Крајине су се тада много више бавиле стањем на фронту на којем смо водили тешке борбе са Хрватском војском, која је надирала према Босанском Грахову и Гламочу. И треће, ниједан полуписмен, а камоли академски образован официр, никада овакав документ не би написао на начин који открива његове намере. Ако се и нека војска одлучи за овакву операцију, она је држи у највећој могућој тајности, тако да, ако се о њој нешто и пише, онда се то ради у шифрама. Због тога ми све ово личи на пропагандни ’мач’ сарајевских и загребачких медија“, рекао је за наш лист Митровић.