Атентатор на папу ухапшен у Риму

Анархиста и окорели криминалац Мехмет Али Агџа, који је својевремено покушао да убије папу Јована Павла Другог, не престаје да збуњује јавност: у суботу се изненада обрео у Риму где је обишао гроб почившег поглавара Римокатоличке цркве.

„Али Агџа је положио цвеће на гроб Јована Павла Другог”, пренели су турски медији позивајући се на изворе у Светој столици. Италијанска полиција га је без званичног објашњења одмах привела иако је, како истичу у Ватикану, обилазак гроба слободан за све грађане.

„Ја сам се вратио на ово чудотворно место”, кратко је изјавио он после обиласка папиног гроба. Он ће, како тврде медији, по кратком поступку бити враћен у Турску.

Али Агџа, који је 13. маја 1981. године пуцао у папу, од првог дана повлачи конфузне потезе због чега тај атентат никад до краја није расветљен. После 29 година проведених иза решетака, многи сумњају да он сада има озбиљне здравствене проблеме.

Приликом недавне промоције аутобиографске књиге „Обећали су ми рај”, изјавио је да га је на атентат на папу наговорио ајатолах Хомеини. Иранска војска га је, тврди, обучила како да ликвидира поглавара Римокатоличке цркве.

„Ватикан је демантовао да је Хомеини наручилац атентата на папу јер је имао добре односе са Ираном, које није желео да поквари”, објаснио Агџа.

Али Агџа је покушао да се крајем прошлог месеца сретне са папом Фрањом који је посетио Турску, али Ватикан није одговорио на његову молбу. Он је после атентата и сусрета са Јованом Павлом Другог, који му је опростио грех, прешао у хришћанство.

Атентат на папу Јована Павла Другог још није до краја расветљен, иако су протекле 33 година од тог догађаја који је на тренутак потресао свет. Томе је највише допринео сам Агџа опречним изјавама, које су од првог часа везивале руке италијанској истрази. Није желео до краја да одговори на многа питања, иако се и данас верује да није био сам, да је неко иза њега повлачио конце.

Према првој верзији, рекао је да је не тргу Светог Петра тог дана био сам. „У Ватикану сам видео ђавола а у папи његово оличење”, објаснио је Агџа одмах после атентата.

По другој верзији, оптужио је бугарске и совјетске агенте од којих је добио паре да убије папу, пошто је подржао рушење комунистичког система на истоку Европе. На оптуженичкој клупи су се поред њега нашла још тројица Бугара и тројица Турака. На крају процеса Агџа је осуђен на доживотну робију, док су остали ослобођени због недостатка доказа. У Италији је помилован 2000. године, али је после тога провео десет година у турским казаматима због убиства познатог новинара Абдија Ипекчија.

То није био крај Агџиној конфузији, која потврђује да можда има озбиљне психичке проблеме. Једног тренутка тврдио је да су папину смрт желели црквени великодостојници у самом Ватикану, како би се још више заоштрио хладни рат између Запада и Совјетског Савеза. Сада се на удару нашао ајатолах Хомеини, сутра ће можда прозвати неког трећег. Има оних који верују да он заправо и не жели да се до краја расветли та мистерија пошто сада, када је на слободи, мора да води рачуна и о сопственој глави.

Војислав Лалић