Тасовац: Национална признања немају смисла

Према нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури национална признања у култури више неће бити додељивана, о чему се јуче дебатовало за време другог јавног слушања на Одбору за културу и информисање, одржаном у Народној скупштини.

Весна Ињац Малбаша из Националног савета за културу предложила је да се уместо брисања тог члана закона, настави са доделом признања, али да се преиспитају услови за доделу, као и да се уредба доследно примењује, без политичких притисака. Она је истакла да укидање признања неће довести до значајне уштеде, али да ће да уследе конфликти у култури, јер ће стари добитници наставити да добијају новац, а нови неће бити бирани.

Министар културе Иван Тасовац одговорио је да се министарство није руководило уштедом, „већ оним у шта се додела националних признања претворила током времена”, чиме је, како је рекао, избрисана граница између смисла и бесмисла. Ту привилегију, додао је, не познаје ниједно развијено друштво, изузев, можда, некадашња Источна Немачка или Совјетски Савез.

Песник Јован Зивлак испричао је да Аргентина и Румунија додељују новчана признања својим писцима у виду додатка на пензију, и подсетио да је ова врста награде део општег културног амбијента још од старе Грчке.

– И Вук Караџић је добијао доживотну апанажу од Милоша Обреновића – додао је Зивлак.

Директор Кинотеке Радослав Зеленовић предложио је да се уместо назива филмска уметност у нацрт закона стави назив кинематографија, јер кинематографија подразумева и дистрибуцију.

– Онда би требало мењати и друге законе као што је Закон о кинематографији – издвојио је Зеленовић.

Посланик Срђан Драгојевић залаже се за увођење евалуације резултата које је постигао одређени филм.

– Држава је субвенционисала један филм са 300.000 евра, а он је имао само 800 гледалаца. Број гледалаца и награде на фестивалима раздвајају успешан од неуспешног филма – сматра Драгојевић и предложе да аутори који су постигли добре резултате по овим критеријумима, треба да имају предност када конкуришу за средства за свој следећи филм.

Речено је и да Нацрт измена и допуна Закона о култури више не предвиђа институцију „установе културе од националног значаја”.

– Тај назив је стајао само на папиру, установе нису имале ништа од њега. То је као да вам је неко направио капе на којима пише „установа културе од јавног значаја”. Ми смо за суштинско јачање установа – рекао је Тасовац.

Такође, према тексту нацрта, вршилац дужности директора мораће убудуће да испуњава услове за избор кандидата за директора. У нацрту је недоречено на који начин ће влада да бира управни одбор институција културе, сматра историчар уметности Бранислав Димитријевић, који је рекао да се тако оставља простор за „политичко насиље над културом”.

Ана Србиновић из Удружења књижевних предводилаца предложила је да се из текста нацрта избаци преводилаштво и издаваштво из уметничких делатности, јер у тим делатностима, како је рекла, нема ничег уметничког. Живорад Ајдачић из Културно-просветне заједнице Београда дао је предлог да у Националном савету за културу буде и једно црквено лице, које може да даје предлоге из области заштите манастира...

Речено је и да је претходно јавно слушање у Народној библиотеци више личило на линч, а министар је истакао да је искрено одушевљен конструктивношћу јучерашње расправе.

– На адресу министарства стигло је 200 предлога за допуну закона. Размотрићемо све сугестије које смо сада чули, како бисмо допринели транспарентности у избору људи који управљају установама културе, увели системска решења и професионализацију на свим нивоима – додао је Тасовац.

Текст нацрта налази се на сајту Министарства културе.

----------------------------------

Исправка

У тексту под називом „Тасовац: национална признања немају смисла”, објављеном 30. децембра 2014, поткрала се грешка. Тим поводом Ана Србиновић књижевни преводилац, упутила је деманти:

„Погрешно је пренето да сам на Јавном слушању поводом измена и допуна Закона о култури одржаном у Народној скупштини предложила ‘да се из текста нацрта избаци преводилаштво и издаваштво из уметничких делатности’. Тачно је да сам изјавила ‘да књижарство и издаваштво не спадају у уметничке делатности па их треба брисати из тачака у којима су уметничке делатности побројане’.

Извињавамо се Ани Србиновић и читаоцима.