Ко преживи КП дом „Зеница”…

Полиција и чувари у затворима у Босни и Херцеговини, према најновијем извештају „Амнести интернешенела”, спроводе над затвореницима и притвореницима тортуру и остале облике лошег поступања. Ова међународна организација за заштиту људских права у свом најновијем извештају, који ће званично објавити 6. фебруара у Сарајеву, наводи да у БиХ влада атмосфера некажњивости за органе присиле и затворске раднике, али и за тужиоце.

После недавног објављивања негативне анализе судских прилика на Космету, ова организације ће изаћи у јавност са извештајем под називом „Босна и Херцеговина: ’Боље буди миран’ – лош третман полиције као и затворима”, који указује на све веће лоше поступање према затвореницима, као и осумњиченима у полицијским притворима. Указујући да се оваквом праксом крше међународне и домаће обавезе које је преузела БиХ, у овој невладиној организацији сматрају и да већина жртава не пријављује малтретирања због могуће освете тако да се окрутност и лоше поступање настављају без икаквих последица.

Према мишљењу експерата у „Амнести интернешенелу”, тиме што босанске власти не спречавају тортуру на посредан начин дају полицији и запосленима у затворима зелено светло како је такво понашање прихватљиво.

Својеврсни круг малтретирања почиње у тренутку хапшења, потом се наставља у полицијској станици, а после осуде – у затвору. Према сведочењу једног човека који је ухапшен у Приједору у Републици Српској, после хапшења у полицијској станици су прво почели са шамарањем, а потом су га тукли.

Примери насиља у полицијским станицама и затворима су забележени у оба ентитета БиХ, при чему је „Амнести” приметио да су многи затвори пренатрпани и у лошем стању. У интервјуима са осуђеницима у затвору у Зеници истраживачи ове организације забележили су забрињавајући модел лошег поступања, према којем су чувари пендрецима тукли затворенике у самицама. Међутим, већина затвореника се плаши да пријави ове злоупотребе као што је у страху и од освете чувара.

Према званичној статистици у БиХ, у последњих неколико година ниједан кривични поступак није покренут због сумње да су затворски чувари лоше поступали према осуђеницима.

Због оваквог налаза, званичници „Амнести интернешенела” ће следеће среде захтевати од власти на свим нивоима у Босни и Херцеговини да уз помоћ међународне заједнице реформише правосудни сектор и унесу свеобухватне промене у политику и праксу која се односи на тортуру и друге врсте лошег поступања према људима у судском поступку.

„Амнести интернешенел” је, иначе, пре неколико дана објавио и извештај о стању људских права на Космету, оценивши да су, седам година од када су УН почеле да предузимају напоре у изградњи правосудног система у тој покрајини, стотине ратних злочина, злочина против човечности, укључујући силовања и принудно нестајање лица, као и други злочини на националним основама остали некажњени.

Ова организација је саопштила да злочини из сукоба крајем деведесетих не смеју остати некажњени, при том позвавши међународне и косовске власти да доврше и објаве резултате преиспитивања рада међународног и локалног судства у привођењу правди свих одговорних за ратне злочине и злочине на националним основама.

„Стотине случајева је затворено због недостатка доказа, који нису ни брзо ни ефикасно прикупљани. Рођаци несталих тврде да су их међународна полиција и тужиоци, који нису раније били упознати са њиховим случајевима, пречесто испитивали, али да никада није учињен никакав напредак”, изјавио је Сајан Џонс, истраживач „Амнести интернешенела”на Косову и Метохији.

Чланови делегације, који су посетили Космет у децембру 2007.године, утврдили су да се суђења и даље одлажу због недовољног броја међународних судија и тужилаца, констатовали нагомилавање предмета тужилаштва, неуспех у ефикасној заштити сведока и пружању неопходне подршке жртвама силовања и других злочина сексуалног насиља, што и даље спречава тужиоце да изнесу предмет на суђење.

„После сукоба на Косову 1999.године,било је јасно да ће Хашки трибунал моћи да суди за само веома ограничен број случајева и УН су због тога успоставиле програм укључивања међународних судија и тужилаца у локални систем кривичног права, такозвани Програм међународних судија и тужилаца. Нажалост, за више од седам година поменути Програм није испунио очекивања”, рекао је Џонс, који је оценио да локални тужиоци и судије још нису припремљени за кривичне случајеве који укључују међународно право.