Ko preživi KP dom „Zenica”…

Policija i čuvari u zatvorima u Bosni i Hercegovini, prema najnovijem izveštaju „Amnesti internešenela”, sprovode nad zatvorenicima i pritvorenicima torturu i ostale oblike lošeg postupanja. Ova međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava u svom najnovijem izveštaju, koji će zvanično objaviti 6. februara u Sarajevu, navodi da u BiH vlada atmosfera nekažnjivosti za organe prisile i zatvorske radnike, ali i za tužioce.

Posle nedavnog objavljivanja negativne analize sudskih prilika na Kosmetu, ova organizacije će izaći u javnost sa izveštajem pod nazivom „Bosna i Hercegovina: ’Bolje budi miran’ – loš tretman policije kao i zatvorima”, koji ukazuje na sve veće loše postupanje prema zatvorenicima, kao i osumnjičenima u policijskim pritvorima. Ukazujući da se ovakvom praksom krše međunarodne i domaće obaveze koje je preuzela BiH, u ovoj nevladinoj organizaciji smatraju i da većina žrtava ne prijavljuje maltretiranja zbog moguće osvete tako da se okrutnost i loše postupanje nastavljaju bez ikakvih posledica.

Prema mišljenju eksperata u „Amnesti internešenelu”, time što bosanske vlasti ne sprečavaju torturu na posredan način daju policiji i zaposlenima u zatvorima zeleno svetlo kako je takvo ponašanje prihvatljivo.

Svojevrsni krug maltretiranja počinje u trenutku hapšenja, potom se nastavlja u policijskoj stanici, a posle osude – u zatvoru. Prema svedočenju jednog čoveka koji je uhapšen u Prijedoru u Republici Srpskoj, posle hapšenja u policijskoj stanici su prvo počeli sa šamaranjem, a potom su ga tukli.

Primeri nasilja u policijskim stanicama i zatvorima su zabeleženi u oba entiteta BiH, pri čemu je „Amnesti” primetio da su mnogi zatvori prenatrpani i u lošem stanju. U intervjuima sa osuđenicima u zatvoru u Zenici istraživači ove organizacije zabeležili su zabrinjavajući model lošeg postupanja, prema kojem su čuvari pendrecima tukli zatvorenike u samicama. Međutim, većina zatvorenika se plaši da prijavi ove zloupotrebe kao što je u strahu i od osvete čuvara.

Prema zvaničnoj statistici u BiH, u poslednjih nekoliko godina nijedan krivični postupak nije pokrenut zbog sumnje da su zatvorski čuvari loše postupali prema osuđenicima.

Zbog ovakvog nalaza, zvaničnici „Amnesti internešenela” će sledeće srede zahtevati od vlasti na svim nivoima u Bosni i Hercegovini da uz pomoć međunarodne zajednice reformiše pravosudni sektor i unesu sveobuhvatne promene u politiku i praksu koja se odnosi na torturu i druge vrste lošeg postupanja prema ljudima u sudskom postupku.

„Amnesti internešenel” je, inače, pre nekoliko dana objavio i izveštaj o stanju ljudskih prava na Kosmetu, ocenivši da su, sedam godina od kada su UN počele da preduzimaju napore u izgradnji pravosudnog sistema u toj pokrajini, stotine ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti, uključujući silovanja i prinudno nestajanje lica, kao i drugi zločini na nacionalnim osnovama ostali nekažnjeni.

Ova organizacija je saopštila da zločini iz sukoba krajem devedesetih ne smeju ostati nekažnjeni, pri tom pozvavši međunarodne i kosovske vlasti da dovrše i objave rezultate preispitivanja rada međunarodnog i lokalnog sudstva u privođenju pravdi svih odgovornih za ratne zločine i zločine na nacionalnim osnovama.

„Stotine slučajeva je zatvoreno zbog nedostatka dokaza, koji nisu ni brzo ni efikasno prikupljani. Rođaci nestalih tvrde da su ih međunarodna policija i tužioci, koji nisu ranije bili upoznati sa njihovim slučajevima, prečesto ispitivali, ali da nikada nije učinjen nikakav napredak”, izjavio je Sajan Džons, istraživač „Amnesti internešenela”na Kosovu i Metohiji.

Članovi delegacije, koji su posetili Kosmet u decembru 2007.godine, utvrdili su da se suđenja i dalje odlažu zbog nedovoljnog broja međunarodnih sudija i tužilaca, konstatovali nagomilavanje predmeta tužilaštva, neuspeh u efikasnoj zaštiti svedoka i pružanju neophodne podrške žrtvama silovanja i drugih zločina seksualnog nasilja, što i dalje sprečava tužioce da iznesu predmet na suđenje.

„Posle sukoba na Kosovu 1999.godine,bilo je jasno da će Haški tribunal moći da sudi za samo veoma ograničen broj slučajeva i UN su zbog toga uspostavile program uključivanja međunarodnih sudija i tužilaca u lokalni sistem krivičnog prava, takozvani Program međunarodnih sudija i tužilaca. Nažalost, za više od sedam godina pomenuti Program nije ispunio očekivanja”, rekao je Džons, koji je ocenio da lokalni tužioci i sudije još nisu pripremljeni za krivične slučajeve koji uključuju međunarodno pravo.