Прво прегласавање у Коштуничиној влади

Одузимањем златне акције у Скупштини акционара Телекома Србије генералном секретару Владе Србије Дејану Михајлову, на последњој седници Коштуничиног кабинета и њено пребацивање на министра финансија Мирка Цветковића, први пут током функционисања актуелне владе Војислава Коштунице, једна одлука је донета прегласавањем. Министри из ДС-а и Г 17 искористили су већину и надгласали колеге из народњачке коалиције, што може бити наговештај озбиљнијих сукоба у владајућој коалицији после другог круга председничких избора.

Иако су на конференцији за новинаре, после поменуте седнице, министри Слободан Самарџић (ДСС) и вицепремијер Божидар Ђелић (ДС), констатовали да влада „веома добро функционише” и да је атмосфера на седници била „уобичајена” и „крајње нормална”, у јавности се спекулише о њеној судбини после председничких избора, без обзира на то који ће кандидат сести у фотељу на Андрићевом венцу.

Како сазнајемо, атмосфера на седници владе није била идилична, приликом трансфера златне акције (на захтев вицепремијера Божидара Ђелића и министара из ДС-а, с чиме су се сложили и министри Г 17). Чланови владе из ДСС-а и Нове Србије, њих укупно пет, гласали су против, инсистирајући на томе да се Цветковић са овом златном акцијом налази у „сукобу интереса”. А спекулише се да је разлог за њихово противљење, према оценама из супарничких табора, био „минирање” договора да „златна кока српске привреде” – Телеком Србије пређе у руке Демократске странке. 

Током мандата ове владе било још неколико озбиљнијих несугласица, попут „натезања” око објављивања садржаја концесије за аутопут Хоргош–Пожега, и приликом доношења одлуке о нафтно-гасном аранжману са Русијом, када седници владе није присуствовао министар Динкић (који се противио споразуму). Међутим, владајућа коалиција успевала је да превазиђе проблеме и до сада није било прегласавања.

То само учвршћује тезу да је реч о озбиљним пукотинама у другој влади Војислава Коштунице, јер у његовом првом мандату, када су му партнери били Г 17 плус, СПО, Нова Србија, уз подршку СПС-а, прегласавања није било.

Како иначе објаснити и чињеницу да је златна акција прешла из руке у руку, зато што је Михајлов, један од најближих Коштуничиних сарадника, три пута одлагао долазак на договорене седнице Скупштине акционара Телекома Србије.

Седница Скупштине акционара, на којој ће бити именовани нови чланови Управног одбора поменутог предузећа, уследиће одмах по објављивању одлуке Владе Србије у „Службеном гласнику” да је право располагања златном акцијом са Михајлова пренето на министра Цветковића.

Седница акционара очекује се, како сазнајемо, следеће седмице, већ у уторак или среду, а Управни одбор Телекома Србије, у новом саставу, одмах након тога ће за генералног директора компаније поставити Бранка Радујка, генералног секретара председника Србије.

Тиме ће бити стављена тачка на својеврсну рашомонијаду око постављања новог менаџмента нашег националног телекомуникационог оператера, којим због истека мандата досадашњег генералног директора Драшка Петровића, практично руководи његов заменик Јоргос Кристодопулос – у име мањинског сувласника, грчке компаније ОТЕ која располаже са 20 одсто акцијског капитала Телекома Србија.

Драшку Петровићу је мандат, други по реду, истекао 27. јануара. Радујко није могао раније бити именован због недоласка Михајлова на седницу Скупштине акционара, а без њега и златне акције која представља одлучујући глас државе у доношењу стратешких одлука у Телекому није било могуће именовање нових чланова Управног одбора па тако ни избор генералног директора. Иначе, ПТТ као већински сувласник Телекома ( 80 одсто акцијског капитала) за нове чланове УО Телекома предложио је Драгора Хибера (ДС) – председник, Ивицу Стеванића (ДС), Предрага Марковића (Г 17 плус) и Радојка Обрадовића (ДСС). Уочи Нове године, тај предлог је усвојен једногласно на састанку владе.

Досадашњи  генерални директор Телекома, Драшко Петровић, из те компаније сигурно одлази задовољан својим учинком. Током његовог управљања, компанија је знатно увећала вредност, куповином Телекома Српске ушла је на тржиште фиксне и мобилне телефоније у Босни и Херцеговини и у Црној Гори основала мобилног оператера М-тел. Све је то ипак мање значајно од постављања компаније на сигурне ноге након повлачења Телекома „Италија” који је нашој држави преко ПТТ-а, крајем децембра 2002. године, продао својих 29 одсто власништва у Телекому „Србија”.

Иначе, златна акција која представља одлучујући глас државе у приватизованим јавним предузећима, држави практично омогућава да контролише сувласнике. На пример, од препродаје компаније могућим интересентима који немају искуство у основној делатности предузећа. Златна акција, односно „голден шер” на енглеском, јесте акционарско право познато и у развијеним западним економијама.

-----------------------------------------------------------

Већином гласова

Одлуке владе доносе се већином гласова свих чланова владе. Иако премијер, према Закону о влади, „води и усмерава владу, стара се о јединству политичког деловања владе, усклађује рад чланова владе, представља владу и сазива и води њене седнице”, већина чланова владе може да изгласа одлуку супротну његовом ставу, па у тој чињеници треба тражити разлог зашто је ДС приликом формирања владе и пристанка да Коштуница буде премијер, захтевао да има више од половине министара. Од 25 чланова владе, 13 је из редова ДС-а. У Пословнику владе наводи се да „одлуку владе мора да заступа у јавности и члан владе који је гласао против ње или је био уздржан”.