Шта ће научници радити у 2015. години

Пажњу јавности ће ове године заокупити бројна дешавања на пољу науке, од самита о климатским променама у Паризу, преко слања првог британског астронаута у свемир, до наставка истраживања у лабораторији ЦЕРН.

Многи већ са нестрпљењем очекују да чују снажни звекет мотора британског суперсоничног „Bloodhound” аутомобила који ће покушати да обори брзински рекорд од 1.230 километара на сат, који је 1997. постигао Енди Грин у „Thrust SSC”.

Грин ће се, преноси Танјуг, поново наћи за командама возила „бржег од метка”, које покреће комбинација млазног мотора „јурофајтер тајфуна” и Фалконове хибридне ракете. Вожња ће се обавити крајем године у Јужној Африци са крајњим циљем да се развије брзина већа од 1.600 километара на час. 

Компјутерски модел површине Плутона (Фото CC – by SA)

Од политичара се у овој години очекује, између осталог, да постигну нови универзални споразум о климатским променама. Већ сада је извесно да између преговарача у Паризу, с једне стране, и научника, с друге стране, постоје супротстављена мишљења о томе шта је неопходно урадити да би се смањила светска зависност од фосилних горива. Све земље, како богате, тако и сиромашне, биће позване да уложе напор како би се смањила, или барем стабилизовала, емисија штетних гасова.

Током ове године, паралелно са одржавањем самита о климатским променама у Паризу, стручњаци из целог света окупиће се у француском граду Дижону на првој Глобалној конференцији о биодиверзитету тла, која би требало да се заврши објављивањем првог извештаја о стању ресурса тла у свету. У децембру претходне године започела је Међународна година тла, која би за 12 месеци трајања требало да скрене пажњу јавности на једну од најкомплекснијих биолошких материја на планети. Једна груда земљишта може да садржи милијарде микроорганизама, а за стварање само једног центиметра тла потребно је да прође више од 1.000 година.

Сонда Америчке свемирске агенције (НАСА) требало би половином јула да уђе орбиту Плутона и тако постане први вештачки објекат који је тамо доспео од његовог открића 1930. године.

Када је пре девет година летелица мисије назване „Нови хоризонт” напустила Земљу, о Плутону се у школи још учило као о једној од девет планета Сунчевог система, али је он у међувремену изгубио тај статус и преквалификован је у патуљасту планету. Због удаљености од Земље, астрономима је био недоступан и наука о њему зна мало. Очекује се да ће ова мисија научној јавности донети нове информације о композицији и настанку планете, као и о њеној величини, сателитима и слабашној атмосфери. Све што сада знамо о површини Плутона, заснива се на замагљеним фотографијама које је снимио свемирски телескоп Хабл.

Након две године паузе, у 2015. ће поново прорадити и Велики хадронски сударач (ЛХЦ) у Европском центру за физику честица (ЦЕРН) надомак Женеве. Током експеримената у следеће три године, субатомске честице ће се у 27 километара дугачком тунелу сударати готово двоструко јаче него раније. Научницима предстоји решавање питања тамне материје, антиматерије и суперсиметрије.