Šta će naučnici raditi u 2015. godini

Pažnju javnosti će ove godine zaokupiti brojna dešavanja na polju nauke, od samita o klimatskim promenama u Parizu, preko slanja prvog britanskog astronauta u svemir, do nastavka istraživanja u laboratoriji CERN.

Mnogi već sa nestrpljenjem očekuju da čuju snažni zveket motora britanskog supersoničnog „Bloodhound” automobila koji će pokušati da obori brzinski rekord od 1.230 kilometara na sat, koji je 1997. postigao Endi Grin u „Thrust SSC”.

Grin će se, prenosi Tanjug, ponovo naći za komandama vozila „bržeg od metka”, koje pokreće kombinacija mlaznog motora „jurofajter tajfuna” i Falkonove hibridne rakete. Vožnja će se obaviti krajem godine u Južnoj Africi sa krajnjim ciljem da se razvije brzina veća od 1.600 kilometara na čas. 

Kompjuterski model površine Plutona (Foto CC – by SA)

Od političara se u ovoj godini očekuje, između ostalog, da postignu novi univerzalni sporazum o klimatskim promenama. Već sada je izvesno da između pregovarača u Parizu, s jedne strane, i naučnika, s druge strane, postoje suprotstavljena mišljenja o tome šta je neophodno uraditi da bi se smanjila svetska zavisnost od fosilnih goriva. Sve zemlje, kako bogate, tako i siromašne, biće pozvane da ulože napor kako bi se smanjila, ili barem stabilizovala, emisija štetnih gasova.

Tokom ove godine, paralelno sa održavanjem samita o klimatskim promenama u Parizu, stručnjaci iz celog sveta okupiće se u francuskom gradu Dižonu na prvoj Globalnoj konferenciji o biodiverzitetu tla, koja bi trebalo da se završi objavljivanjem prvog izveštaja o stanju resursa tla u svetu. U decembru prethodne godine započela je Međunarodna godina tla, koja bi za 12 meseci trajanja trebalo da skrene pažnju javnosti na jednu od najkompleksnijih bioloških materija na planeti. Jedna gruda zemljišta može da sadrži milijarde mikroorganizama, a za stvaranje samo jednog centimetra tla potrebno je da prođe više od 1.000 godina.

Sonda Američke svemirske agencije (NASA) trebalo bi polovinom jula da uđe orbitu Plutona i tako postane prvi veštački objekat koji je tamo dospeo od njegovog otkrića 1930. godine.

Kada je pre devet godina letelica misije nazvane „Novi horizont” napustila Zemlju, o Plutonu se u školi još učilo kao o jednoj od devet planeta Sunčevog sistema, ali je on u međuvremenu izgubio taj status i prekvalifikovan je u patuljastu planetu. Zbog udaljenosti od Zemlje, astronomima je bio nedostupan i nauka o njemu zna malo. Očekuje se da će ova misija naučnoj javnosti doneti nove informacije o kompoziciji i nastanku planete, kao i o njenoj veličini, satelitima i slabašnoj atmosferi. Sve što sada znamo o površini Plutona, zasniva se na zamagljenim fotografijama koje je snimio svemirski teleskop Habl.

Nakon dve godine pauze, u 2015. će ponovo proraditi i Veliki hadronski sudarač (LHC) u Evropskom centru za fiziku čestica (CERN) nadomak Ženeve. Tokom eksperimenata u sledeće tri godine, subatomske čestice će se u 27 kilometara dugačkom tunelu sudarati gotovo dvostruko jače nego ranije. Naučnicima predstoji rešavanje pitanja tamne materije, antimaterije i supersimetrije.