Покретне визије Далијеве маште

Специјално за "Политику" из Лондона
"Ово морате видети по сваку цену", "Оставља без даха", "Најинтелигентнија, нај оригиналнија и задивљујућа изложба још од поставке Матис Пикасо", само су неки од наслова у најважнијим британским новинама који описују изложбу "Дали и филм" која је тренутно у току у галерији модерне уметности Тејт модерн у Лондону.
Направљена с намером да покаже колики је утицај филм имао на рад једног од најпознатијих  представника надреалистичког покрета Салвадора Далија (1904-1980) и обрнуто, изложба посетиоцу нуди његове најважније слике, презентује његово стваралаштво у свом најбољем издању, у светлу у којем никада раније није виђено.

Иако најпре сликар, Дали је био активно укључен у филмско стваралаштво готово цео свој живот. Поред писања и сликања, филм је за њега постао један од медија у којем је продубљивао и истраживао своју машту и идеје из својих слика. Организатори изложбе истичу да је њихова намера управо и била да открију како је Дали успео да преобликује индивидуализам сликарства у колективизам филмског стваралаштва  и како је филм инспирисао његова платна, остављајући нам неке од најбољих дела двадесетог века.

"Дали и филм" обимна је и амбициозно замишљена поставка смештена у четрнаест просторија, од којих су шест мини биоскопи где посетиоци могу да гледају његове и филмове у чијем је стварању учествовао. Далијево пријатељество са Луисом Буњуелом резултирало је њиховом сарадњом на два антологијска филма, "Андалузијски пас" и "Златно доба", које посетиоци изложбе могу да виде у целини. Већина ликова у првом филму директно је преведна са визуелног језика Далијевих слика (мртви магарци, откинута рука, навала мрава...). За њега, ове сцене имале су јасну асоцијацију на секс и смрт, теме готово стално присутне у његовим радовима. "Андалузијски пас" била је улазница у групу надреалиста Париза крајем двадесетих година прошлог века. Након изјаве Бретона, оца надреализма, да је дефинитивно реч о "надреалистичком филму", обојица, Дали и Буњуел, званично су инаугурисани у чланове покрета.

"Златно доба" био је дужи и технички компликованији подухват који је укључивао и звук. Због тога што је сматран атаком на конзервативне вредности, нео-нацисти су данима протествовали против овог филма, уништавајући све уметничке радове надреалиста. Филм је након само десет дана приказивања повучен из биоскопа, полиција је запленила све копије и био је забрањен у Француској читавих педесет година, што је само допринело стварању антологијског ореола  око овог дела и његових аутора.

Далијева ватрена маштовитост била је још више потпаљена овим пројектима и идеје за филмове су једноставно пљуштале из њега, у форми слика, цртежа и сценарија. Иако неки од пројеката нису били остварени (или, једноставно, нису били остварени на очекивано задовољство аутора), ова изложба открива изузетну плодност Далијевих идеја. Посетилац, тако, може да види оригиналан сценарио, плакате и цреже за филм "Бабаоуо" (1932) који никада није направљен, али за који аутори изложбе тврде да представља везу између уметниковог рада са Буњуелом и неких његових каснијих пројеката.

Пријатељство са браћом Маркс и одлазак у САД резултирало је Далијевим даљим укључењем у филмске пројекте. Изложба у Тејт модерн пружа посетиоцима јединствен увид у пројекат "Зачаран" Алфреда Хичкока,  по многима први холивудски филм који се озбиљно бави психоанализом, за који је Салвадор Дали дизајнирао сцену сна. Иако је само три минута истог ушло у филм, ово се сматра јединственим примером Далијевог блиског контакта са масовним аудиторијем. Читава просторија испуњена је детаљним цртежима, скицама и сликама за овај филм, први пут пред очима британске публике.

Публика у Тејт модерн може да види и студије које је Дали направио за филм "Дестино" (1946) на предлог и уз подршку Волта Дизнија, а у сарадњи са аниматором Џоном Хенчом. изложен је Велики број слика и црежа који чине окосницу филма, а паралелно се приказује и овај анимирани филм који је компјутерски оживео тек 2003. године, дуго након Далијеве смрти.

"Дали и филм" занимљива је биографија једног од најзначајних уметника двадесетог века. Подељена по његовим стваралачким фазама и подухватима, изложба обухвата Далијеве најпознатије радове "Метармофоза Нарциса", "Висећи сатови",  "Сан" и многе друге, занимљиве биографске детаље (веза са Галом, сукоб са оцем, избацивање са академије због одбијања да буде испитиван ...), песме и скулптуре, писма писана Лорки, портрете пријатеља, ТВ филм "Импресије о Горњој Монголији", видео записе "Хаос и стварање" из 1960.

Изложба је заокружена фото интервјуом "Далијеви бркови", серијом духовитих фотографија коју је Дали направио са америчким фотографом Филипом Халсманом, својеврсном само-пародијом, тако типичном за овог уметника. Свака слика је питање и одговор у исто време. "Мислим да сам открио твоју тајну. Салвадоре, да ли си ти луд", пита последња фотографија на изложби. "Ја, луд? Сигурно сам здравији од свакога који купи ову књигу!"

"Можда смо ми стварно луди, али ово је одлично", прокоментарисао је један посетилац изложбе на изласку.

Изложба "Дали и филм" у галерији Тејт модерн у Лондону отворена је до 9. септембра.