Позоришни мост између Београда и Пуле

Да су Истарско народно казалиште из Пуле и београдски Битеф театар на добром путу да направе заједничку представу уверили смо се недавно на лицу места, у овом заводљивом граду у Истри који је протеклих дана био стециште књиге. Гостовање је остварено захваљујући београдском уметничком прес-каравану, који се на ову културну мисију упутио у потрази за новим издавачким и сценским изазовима.

– Јако се радујемо будућој сарадњи са Битеф театром. Размишљамо да направимо представу која ће повезати Пулу, односно, Истру са Београдом. Милош Латиновић и ја размишљамо о томе да нађемо заједничку нит, нешто што нас повезује што се тиче текста, а режију смо већ поверили младом редитељу Александру Швабићу, који је управо дипломирао режију у Београду, а иначе је прве редитељске кораке направио у нашој позоришној кући. Швабић је рођен у Пули и то је нешто што нас повезује. Био је дуго година члан нашег Драмског студија, познаје добро позоришне прилике и надамо се да ће ово бити леп поклон и истарској и београдској публици. Сада је на нама и да пронађемо адекватан текст, односно, драмског аутора чије дело ћемо радити. Или ће то бити текст неког нашег Пуљанина са београдском адресом становања, или обрнуто. У сваком случају, наћи ћемо нешто интересантно, рекла је за „Политику” Гордана Јеромела Каић, прва дама Истарског народног казалишта из Пуле, која је на овом месту управо започела свој трећи мандат.

– Овакве размене су непроцењиво важне, јер је јако битно брисати границе. Мислим да их у култури најлакше бришемо и да оне заправо нису ни потребне. Ова синергија која ће се учинити и са вашим и са нашим уметницима сигурно је важна. Важна је за Пулу, важна је нас, као што је важна и за вас. Надам се да ћемо направили леп и користан помак са овом копродукцијом и заједничком сарадњом на обострано задовољство. На добром смо путу да нађемо и копродуцента у Словенији. Сматрам да је таква тројна копродукција јако битна, али још увек све није прецизно дефинисано. У сваком случају, на пролеће 2015. бисмо требали за започнемо пробе наше нове представе, а премијера се може догодити на јесен, односно, на почетку нове позоришне сезоне – додала је наша саговорница.

Са Горданом Јеромела Каић смо разговарали у репрезентативном здању Истарског народног казалишта у Пули уз жагор најмлађе публике, непосредно после премијере представе за децу „Робин Худ” рађене у форми мјузикла, коју традиционално раде поводом предстојећих новогодишњих празника. А традиција Истарског народног казалишта сеже далеко, у време 1872. године када је овде отворено позориште.

– Како је Пула више позната као град филма и књиге него позоришта, ми бисмо хтели да буде позната и по позоришту. Наше позориште уназад десетак година има малу, пробрану продукцију са четири-пет, а некада и седам нових наслова годишње. Од тешких тема примећујемо, сви беже. С обзиром да смо једино позориште у граду, наравно да морамо да водимо рачуна да задовољимо све хетерогене укусе наше публике, што истовремено не значи да подилазимо публици. Постављамо на репертоар представе које озбиљно комуницирају са публиком. Наша публика, као и мање више свуда, воли комедије. Нешто што је константно на нашем репертоару јесте чакавска сцена, неговање чакавског дијалекта, а по правилу то су препеви или адаптације ренесансних комедија – открива управница јединствене театарске куће у Пули, која броји 18 стално запослених људи.

Б. Г. Требјешанин

-----------------------------------------

Милош Латиновић: Трагамо за позоришном причом

– Битеф театар у протеклих неколико година, а претходна је мислим била посебна, промовисао је разне видове театарске регионалне сарадње, у којима је искоришћен сав потенцијал културног простора за који се може рећи да је заједнички, не само због непостојања језичких баријера, него и због релативно истоветног погледа на одређене друштвене токове и политичке аномалије – каже Милош Латиновић, директор Битеф театра.

– Копродукције у данашње време представљају неопходан елемент у вежбама вештине преживљавања позоришних установа, али није ту само важан финансијски елемент него је, чини ми се, важнији онај исконски, када је уметност у питању, а то је потреба за трагањем, преиспитивање, разменом. Верујем да ће „посао” са Истарским народним театром у Пули бити наставак тих добрих заједничких послова, тим пре што нас повезују многоструке нити, па и тај талентовани Александар Швабић, који свакако заслужује шансу. Трагамо за позоришном причом која ће не само повезати два, а можда и три града и театра, него и одржати наше ангажовање у дужем временском периоду. Кроз континуирана извођења у Београду, Пули и другим местима региона – наглашава Латиновић.