Наша џез сцена је у експанзији

Васил Хаџиманов овогодишњи је добитник награде „Војин Малиша Драшкоци”, коју додељује „World music” асоцијација за допринос музичком стваралаштву надахнутом традиционалном музиком. Препознатљив као предводник бенда који носи његово име, водећег фјужн састава на нашим просторима, Васил се често бавио и жанром названим „ворлд мјузик” и то не само са својим бендом као извођач већ и као композитор и аранжер.

Награда коју је пре неколико дана примио друга је по реду. Први пут ју је добио виолинсита Филип Крумес, ученик „Малише Драшкоција”, као што је то био и Васил.

– Драго ми је што награда носи његово име, јер је био специфичан музичар, али и ментор и да није Малише не знам где бих био данас. На срећу, са 15 година, баш захваљујући њему, заинтересовао сам се за џез. Наравно, захвалан сам и што сам добио награду, али и што се обраћа пажња на тако великог ментора који је изнедрио више десетина талентованих музичара. Пре свих, музичара који су остали непоколебљиви и верни правој музици и оним најчистијим поривима због којих се и бавимо овим послом – каже Хаџиманов, иначе и стални клавијатуриста групе „Дарквуд даб”, који се у Београд вратио крајем деведесетих година након школовања на престижном Берклију.

Каже да се сећа Београда тих година када се у многим клубовима свирао џез.

– Атмосфера из тих деведесетих се понавља. Генерално. Уз њу иде и та нека жеља за квалитетном џез музиком. Деведесетих је било управо фасцинантно, али истинито. Имали смо петнаестак клубова који су били препуни. Сада се дешава слична ствар. Имамо неколико правих џез клубова попут „Чекаонице” која је изнедрила младе музичаре који тако добро свирају да је наша џез сцена једнако добра као било која друга – истиче Васил, не скривајући задовољство.

Прича како је то потврдио и чувени џезер Дејвид Бини који је у нашем главном граду наступао у октобру на „Београдском џез фестивалу” да би се убрзо потом вратио у Србију одушевљен и Београдом и нашом џез сценом.

– И нашим младим џез музичарима. Ето, у свему овоме, има и једна светла тачка. Џез сцена више не преживљава, она је у – експанзији. Нажалост, многи од тих младих музичара гледају како да побегну одавде – додаје наш саговорник.

Музичар који је током боравка у Њујорку свирао са великанима светске џез сцена, а са Дејвидом Бинијем и својим бендом заједно радио на последњем албуму, признаје да је разочаран стањем на музичкој сцени Србије.

– Четврт века присутна је иста атмосфера. Прва и 25. година у том дугом периоду не могу да буду идентичне. Али, ако 25 година радиш на монополу медија да се само једни жанрови слушају и пуштају, турбо-фолк и квазипоп, шаблон је исти. То је систем за прављење пара. На хоризонту се не види било каква жеља за било којим другим атрибутом осим оним једним: како наплатити. Резултат је заглупљивање нације. А талената има – сматра Хаџиманов.

Осврћући се на причу о кризи ауторства за коју многи музичари кажу да је присутна на српској сцени, београдски пијаниста и композитор сматра да су данас аутори постали по мало малодушни и лењи.

– И депресивни моменат је ту, а он не може много креативности да донесе. Међутим, креативни људи су и те како присутни само им треба дати шансу. Оних неких пет минута добиће најупорнији и највреднији. И онда може и нешто фантастично да се направи. Али, ако немаш ни тих пет минута, онда ништа – сматра Васил Хаџиманов.

Задовољан је прошлом годином и каже да је од почетка каријере схватио да мора да искористи свој таленат прилагођавања.

– Оног музичког, жанровског. Не радим то да бих преживео, али ми оно у њему помаже. Бавим се професионално едукацијом, гостујући сам професор у Македонији, ту је и филмска музика... И када се све то сабере, човек остане непоколебљив а може и рачуне да плати – искрен је Хаџиманов.

С. Чикарић

-----------------------------------------

Клавирски дуо са Бојаном Зулфикарпашићем

Хаџиманов за ову годину планира промоцију новог албума и концерте:

– Хтели бисмо тај албум да пласирамо и ван Србије. Музика којом се бавим заслужује да се чешће шета по свету. Ове године биће и концерата, а већ 1. фебруара, Бојан Зулфикарпашић и ја одржаћемо клавирски дуо. Бојан, као и ја, кокетира са балканском музиком, и не само њом. Ту је, наравно, и џез. Сличан нам је музички пут. Програм ће бити шаренолик. Од свега по мало – каже музичар.

-----------------------------------------

Добар музичар не мора да буде и добар педагог

– Бити добар педагог нема везе са тим да ли ћеш бити добар музичар. Успео сам да се снађем у свим тим сферама, добро радим тај свој посао и на крају је испао један добар успех. Сам си свој мајстор. Немаш никакву подршку ни од кога већ све мораш сам. Кад се све сабере дође ти да се бавиш нечим другим. Али, ово је најлепши посао на свету који никоме не бих препоручио – истиче Хаџиманов.