Гојазност као инвалидитет

Суд правде Европске уније у Луксембургу донео је одлуку да гојазни људи у тежим случајевима могу да се сматрају за особе са инвалидитетом, што значи да су заштићени Законом о забрани дискриминације на радном месту.

Пресуда која је обавезујућа за све земље ЕУ може да значи да ће послодавци морати да третирају гојазне раднике које тежина спречава да у потпуности обављају своје послове као особе са инвалидитетом.

Суд сматра да, под одређеним околностима, гојазност радника може да представља физичко, ментално или психолошко ограничење које у комбинацији са другим препрекама могу спречити ефикасно учествовање у професионалном животу, а неспособност која је дугорочна, као што је случај са гојазношћу, може да се сматра инвалидитетом.

Одлука значи да ће широм ЕУ послодавци морати да се изложе додатним трошковима, како би прилагодили своје радно окружење гојазним радницима који могу да захтевају већа седишта, специфична паркинг места, шира врата и разне друге услове за рад.

Наоми Шадри из адвокатске канцеларије „Евершедс” сматра да одлука појашњава да је потребан једнак третман за све. Расправу пред судом покренуо је случај Карстена Калтофта, васпитача из Данске, који је тврдио да је отпуштен због гојазности, док су адвокати послодавца одговарали да он није могао да извршава обавезе због килаже од 160 килограма, чак ни да везује пертле малишанима. Калтофт, који је ожењен и има двоје деце, изјавио је за „Гардијан” да је овде реч о победи.

– Водио сам рачуна о деци 15 година. Сви су ми рекли да сам добро обављао посао. Није фер што су ме отпустили. Био сам већ гојазан када сам добио посао. Ја сам дебео, али то није избор начина живота. Већина људи са прекомерном тежином желе да буду тањи – каже Калтофт који сада ради као возач камиона.

Ипак, пресуда није окончала његов случај, јер је суд оставио да дански правни систем одлучи да ли нарочито велика гојазност представља инвалидитет. Професор др Јагода Јорга, са београдског Медицинског факултета, каже да је „будалаштина” да се гојазност сматра инвалидитетом, додајући да нису људи који су гојазни криви због тога.

– Гојазност је хронична болест која у одређеним ситуацијама може да проузрокује компликације, али то не мора да се догоди. Неки гојазни људи имају смањену радну способност, а некима вишак килограма уопште не смета у обављању послова – додала је др Јорга.

Ако се говори о гојазности која је последица неког другог обољења, попут хромозомске аберације, обољења надбубрежне жлезде, хипоталамуса, сматра професор др Георгина Пудар, интерниста-ендокринолог, онда се гојазност може сматрати инвалидитетом.

Међутим, она истиче да најчешће присутна гојазност настаје због прекомерног узимања хране и неправилне исхране и спада у групу болести зависности, поред алкохолизма и наркоманије, и у том случају за њен развој је искључиво одговорна та особа – у овом случају гојазна.

– Гојазност је патолошко стање, болесно стање, па без обзира како је настала последица су бројне компликације које могу бити разлог поремећаја здравља, па самим тим и развоја инвалидитета: дијабетеса са компликацијама, деформитета кичме, кукова и колена, обољења срца и крвних судова, малигнитет... Гојазност се до појаве поменутих компликација сматра хиром и личним избором гојазне особе, а после тога озбиљним здравственим проблемом – напомиње др Пудар.

Према статистици Светске здравствене организације, на основу процена из 2008. године, око 23 одсто Европљанки и 20 одсто Европљана спада у категорију гојазних.

Скоро без изузетка, гојазност је последица преједања

Професор др Зоран Радовановић, наш чувени епидемиолог, наглашава да је у својој опседнутости давањем једнаких шанси и уважавањем права на различитост, Запад направио светињу од такозване политичке коректности. У том смислу је очекивана и одлука да гојазност може, а још не мора да се сматра неспособношћу против које је забрањен било који вид дискриминације.

„Не бих се чудио да у наредној фази између гојазности и неспособности буде стављен знак потпуне једнакости, па да суд аутоматски казни управу хиподрома што је за џокеја узела неког мршавка, а не стокилаша. Од мене се очекује да то поздравим, као знак да усвајам западни систем вредности, али ипак сматрам да треба поштовати када је гојазност последица хормонског обољења, што је врло ретко. Примера ради, када сам пре много деценија кретао у основну школу, само једно дете је било дебело. Скоро без изузетка, гојазност је последица преједања. Зашто онда исти степен разумевања не показујемо и према осталим жртвама претеривања? Може ли алкохоличар да се жали што му је ускраћено радно место возача аутобуса или опсесивни пушач, што му не дају да буде ноћни чувар у рафинерији? А, сви они имају исти проблем неумерености и исте тешкоће да се одрекну својих лоших навика. Хуманост једног друштва испољава се на разне начине, а овај ми се не чини разумним”, објашњава др Радовановић.