Немачки страх од странаца

Са сваким новим окупљањем припадника и симпатизера Пегиде, покрета такозваних патриотских Европљана против исламизације западног поднебља, расправе око будућег третмана миграната и оних који траже азил све су жучније.

Посматрано из српског угла, маршеви Пегиде против странаца мање су проблематични од стратегије коју развија Хришћанско-социјална унија (ЦСУ), сестринска странка демохришћана Ангеле Меркел. ЦСУ се залаже за хитно пооштравање закона за странце, под плаштом одбране од најезде лажних азиланата. Ко су они, предочено је на примеру Срба који су, према статистици, од октобра до децембра прошле године поставили више од 15.000 захтева за азил.

Баварски министар унутрашњих послова, међутим, изјавио је јуче за електронско издање недељника „Шпигл”: „Кључни проблем су азиланти са Косова... Њихова телевизија као да подстиче лажне азиланте да путују у Немачку и овде презиме о трошку наше државе. Чак им се саветује да не траже азил у Мађарској или Аустрији, јер за азиланте тамо нема исплате новца. Између новембра 2013. и 2014. број азиланата са Косова је порастао за 363 одсто.”

У међувремену постаје све извесније да ће Пегида добити и своје политичко крило. Јуче су посланици десничарске странке Акција за Немачку (АфД) повели преговоре у покрајинском парламенту Саксоније, у Дрездену, о политичкој сарадњи са челницима Пегиде.

Састанак је био планиран у ближој будућности, али је до хитне реализације дошло после масовних демонстрација прошлог понедељка.

Окупило се око педесет хиљада учесника – за толеранцију странаца и против ње – у девет немачких велеградова.

Могло би се закључити да је можда двоструко више противника Пегиде дигло глас против шовинизмаи националистички обојених акција улице: у Дрездену их је било између 500 и 3.000, у Штутгарту око 5.000, у Хамбургу између 4.000 и 5.000, у Келну између 5.000 и 8.000. У Берлину је протестовало 5.000 учесника, у Минстеру око 9.000, у Вирцбургу и Минхену по 1.500 и у Роштоку 800.

На демонстрацијама Пегиде у Дрездену окупило се око 18.000 учесника, што је мало више од децембарског рекорда, када једемонстрирало 17.500 људи против странаца. У Келну и Берлину сестринске организације Пегиде мобилисале су свега по неколико стотина демонстраната.

У знак протеста против ширења мржње према странцима, у градовима где су организовани маршеви против дошљака искључено је осветљење јавних зграда. У мраку је остала Бранденбуршка капија у Берлину, Катедрала у Келну и мостови преко Рајне, а у Дрездену је „Фолксваген” искључио осветљење „стаклене фабрике”, производне хале усред града где се склапају луксузни модели типа „фетон”.

Организатори против демонстрација, ипак, нису потпуно задовољни оствареним резултатом.

Упркос подршци истакнутих политичара, јавних радника и црквених великодостојника и већине медија, на улице је изишло око тридесет хиљада демонстраната против Пегиде – премало за четири милионска града, за два са око пола милиона становника и за три са више од сто хиљада житеља.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезје потврдио је за амерички Си-Ен-Ен да у немачком друштву „постоје извесне предрасуде и отпор према странцима”, али је истовремено поручио да је Немачка научила лекцију из националсоцијалистичке епохе и да је кадра да одбрани свој демократски поредак.

На основу изјава пре и после овонедељних демонстрација, могло се, међутим, закључити да се нагли раст популарности покрета ксенофоба и шовиниста неће моћи обуздати преко ноћи. На то је указано на седници Савета за миграцију – национално тело социолога и демографа. Захтевано је да се покрене акција стварања нове немачке свести која би се одразила на све нивое друштва, посебно на школску наставу: „Немачкој предстоји дуг и мукотрпан пут стварања новог, плуралистичког и демократског друштва.”

Немачкој јавности обратио се и вицеканцелар Сигмар Габријел, шеф сувладајућих социјалдемократа. Као трећи кључни политичар, после председника Јоахима Гаука и канцеларке Ангеле Меркел, оштро је критиковао Пегиду: „Немали број организатора и активиста демонстрација су осуђивани криминалци, неонацисти и антисемити... Поштени људи се не поводе за таквим типовима,” рекао је за најтиражнији немачки дневник „Билд”. При том је нагласио: „Морамо уважити чињеницу да је у порасту број грађана који су подлегли утиску да политичари и медији више не заступају њихове интересе.”

О којим је грађанима реч, колико их је? Као први међу озбиљнијим медијима, дневник „Велт” је потврдио у коментару обим прихватљивости идеја ксенофоба у немачкој јавности, дефинисан емпиријским студијама: „Зар су три четвртине Немаца расисти – само зато што зазиру од растућег утицаја исламиста и прибојавају се да ће они (исламисти) поткопати секуларне темеље друштва?”

Већу тежину имају коментари „Франкфуртер алгемајне цајтунга”, перјанице немачког новинарства. Издавач (старији главни уредник) Бертолд Колер опоменуо је у уводнику на првој страни да је „дошло време за нову политику досељавања, која мора стриктно да се оријентише према интересима сопствене земље”.

Могло би се запитати шта се то у Немачкој дешава? Ко су ментори Пегиде и одакле ветар дува?

Извесно је да ни идеја, ни стратегија Пегиде нису интелектуални производ њеног предводника Луца Бахмана, вишеструко осуђиваног криминалца због крађе, продаје дроге, подстицања на проституцију.

Идеју затварања граница и разграничења од свега ненемачког најпре је јавно заступала елита десног центра – високо образовани интелектуалци, убрајајући и двадесетак универзитетских професора. Напустили су владајућу ЦДУ у пролеће 2013. и основали Алтернативу за Немачку (АфД), која је у међувремену званично препоручила члановима да подрже Пегиду.

Шеф покрајинске организације АФД-а за Бранденбург Александер Гауланд тек је јуче захтевао да Немачка донесе нови закон о странцима, којим би се дозволило досељавање и запошљавање само мигрантима који потичу из културних окружења сличних немачком и спремним да се интегришу. Тиме је поновио ставове из позиционог папира ЦДУ из 2001. године, чији је аутор била – Ангела Меркел.

Како је известио „Њујорк тајмс” позивајући се на „Франкфуртер алгемајне цајтунг”, Меркелова је четири године пре него што је постала канцеларка истицала да Немачка није досељеничко одредиште и да би боравак требало одобрити само мигрантима који прихватају вредносни систем хришћанске културе западног поднебља. Те ставове данас заступа Пегида...

Први пут је и један члан актуелне немачке владе одбио да се огради од Пегиде. Герд Милер, савезни министар за развој у влади Ангеле Меркел, задужен за унапређење односа са земљама у развоју из којих долазе мигранти, одговорио је на питање да ли има нешто против Пегиде: „Ко, зар ја?” Истини на вољу, министар је дан касније потписао проглас булеварског дневника „Билд” – за толеранцију, против Пегиде.