Мале богиње све већа опасност

У Србији су појачане мере епидемиолошког надзора над малим богињама (морбилама), а само у новембру и децембру прошле године пријављено је 65 случајева сумње на обољење, док је болест лабораторијски потврђена код 35 особа. Највише оболелих је међу Београђанима, где је до краја децембра регистрован 21 случај морбила и пријављена је једна породична епидемија са двоје оболелих, док је на подручју Јужнобачког округа у истом периоду код деветоро особа регистрована појава малих богиња.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” објашњавају да је вакцинални статус потврђених случајева непознат или да је реч о невакцинисаним особама, изузев код четири оболела лица која су вакцинисана једном дозом вакцине. Интересантно је да трећина (31 одсто) оболелих има од 35 до 40 година, 34 одсто пацијената имају од 20 до 30 година, 17 одсто болесника је старости од 15 до 20 година, 11 одсто je узраста од једне до четири године, а по једна оболела особа спада у категорију старијих од 40 година или има од пет до 10 година.

– Један ланац инфекције међу здравственим радницима има претпостављени извор инфекције ван земље (Далеки исток), а други ланац инфекције у породици међу сестрама близнакињама има претпостављени извор инфекције ван земље (Билећа). Код неких спорадичних случајева морбила у Београду нису утврђени извори инфекције. Београдски завод за јавно здравље је 29. децембра доставио информацију о епидемији морбила – наводе у Институту „Батут”.

Још 19. децембра епидемију малих богиња у Јужнобачком округу пријавио је Институт за јавно здравље Војводине.

Сви случајеви су потврђени у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме на Торлаку, а генотипизација ће се радити у Референтној регионалној лабораторији у Луксембургу ради доказивања генотипа вируса, односно да би се тачно показали путеви заразе, односно ко је од кога добио морбиле.

Угледни епидемиолог професор др Зоран Радовановић објашњава да је основна порука да се епидемије у неимуној средини понашају попут пожара. Једном изазван, пожар траје све док има „запаљивих материја” (осетљивих особа) које могу да буду „захваћене пламеном”. То значи да остају поштеђени појединци до којих узрочник болести не допире, било зато што не излазе из куће или што имају среће да се не нађу у исто време на истом месту, као и извор заразе.

– У многим развијеним деловима света још пре више година је проглашена елиминација малих богиња. То значи да се ланац заражавања не одржава, већ да је само могуће да се болест унесе из иностранства и, евентуално, пренесе на неку невакцинисану особу, после чега се опет епидемиолошка ситуација смирује. И у Србији се очекивало да ће тај циљ бити давно остварен. Нажалост, пад обухвата вакцинацијом учинио је рањивим многе земље, укључујући Србију, у којима млађи лекари годинама нису имали прилике да виде мале богиње. Лек против морбила не постоји. Поред вакцинације, као сувереног начина спречавања настанка ове заразе, на располагању постоји и такозвана пасивна заштита која се своди на давање гамаглобулина. На тај начин може се заштитити осетљива особа током прва три дана након излагања извору – истиче др Радовановић.

Заразност се одржава четири дана пре и четири дана након појаве оспе. Како стадијум пре појаве оспе траје два до три дана, то значи да заразност почиње већ крајем инкубације. У овој фази је најважније штитити од контакта са могућим изворима заразе одојчад, а када стасају за вакцинацију (12 до 15 месеци) др Радовановић сматра да се морају вакцинисати.

У неразвијеним земљама од морбила се релативно често умире, а у Европи страда, према недавном искуству из Велике Британије, свака 1.000. особа. Од хиљаду оболелих, једна особа добија запаљење мозга, обично са трајним последицама, а код знатног процента болесника, рецимо једне трећине, због пада отпорности, посебно карактеристичног за морбиле, долази до бактеријске инфекције, обично запаљења плућа, које може да угрози живот.

Вакцинација против малих богиња законски је обавезна и примењује се у нашој земљи још од 1971. године. Временом, ова вакцина је побољшавана и од 1984. године није мењана.

-------------------------------------------------------------------

Зараза карактеристична за зиму и пролеће

У Институту „Батут” истичу да су мале богиње познате по томе што се врло лако, капљичним путем преносе са заражене особе на здраву осетљиву особу. Оболевају особе свих узраста које нису вакцинисане или претходно нису прележале болест, али се болест манифестује тежом клиничком сликом и чешћим компликацијама код деце млађе од пет година и особа старијих од 20 година. Болест је позната по свом сезонском карактеру (зимски и пролећни месеци) и појавама епидемија у временским интервалима од по неколико година.

Једину баријеру ширењу вируса, односно инфекције представља висок степен колективног имунитета који се постиже достизањем и одржавањем обухвата имунизацијом ММР вакцином од најмање 95 одсто.

– Зато је потребно спроводити вакцинацију и ревакцинацију ММР вакцином. Обухват нижи од 95 одсто који се последњих година бележи у појединим општинама у Србији представља свакако највећу опасност за ширење болести, односно епидемијску појаву малих богиња, како у најмлађој тако и у школској популацији, а последице једне такве епидемије у овом тренутку тешко је предвидети – додају у „Батуту”.