Полицајцу платила да јој убије мужа

Апелациони суд у Београду правноснажно је осудио на по 30 година затвора Ненада Барачија, бившег полицајца и Наташу Петровић, због убиства Ненада Петровића, Наташиног супруга. Драгану Шекуларцу, коме се судило због помагања после злочине, казна је са четири смањена на три године.

Барачи је, како је утврдио суд, 14. априла 2007. године, у Београду из користољубља убио Петровића, на шта га је наговорила покојникова супруга Наташа. Убица и жртва били су дугогодишњи пријатељи, познавали су се још из основне школе. Барачи је морао Петровићу да исплаћује високе камате на име неисплаћених дугова његових пријатеља, који су од убијеног позајмљивали новац. Осуђени је у томе посредовао, па је био гарант исплате дуга и камате. Због намирења тих дугова морао је да прода и стан у којем је живео са породицом.

Са тим је била упозната и Наташа. Она је средином јануара 2007. године позвала Барачија у свој стан и пожалила му се да њу и децу супруг туче и малтретира. Тада му је рекла и шта је све спреман да уради члану његове породице да би наплатио дуг. Средином фебруара 2007. на њену иницијативу састају се поново и она му обећава да ће да врати сва његова дуговања и говори му да његова породица не заслужује да тако живи. Предложила му је да убије њеног мужа, дала му 5.000 евра и обећала да ће му после обављеног посла дати још три пута толико. Барачи је пристао.

Отишао је у Петровићев стан на Булевару Авноја на Новом Београду и два пута му пуцао у главу. Затим је побегао аутомобилом, а у вечерњим сатима позвао је свог кума Шекуларца, испричао му шта је урадио и дао му оружје да га се отараси. Шекуларац је, како је утврђено, пиштољ однео у свој стан и крио га у подруму наредних пет дана, после чега га је расклопио и задржао рукохват који је касније нашла полиција, док је остале делове бацио у Дунав.

Апелациони суд је сматрао да је казна од по 30 година затвора одговарајућа за овакав злочин. Стављајући тачку на овај случај, другостепени суд је оценио да је отежавајуће по Барачија било дугогодишње пријатељство са жртвом, а посебно то што је убица у то време био активни полицајац Јединице за противдиверзиону заштиту Полицијске бригаде СУП Београд.

Наташа Петровић је по оцени суда показала безобзирност и упорност када је одлучила да плати за убиство мужа. Она је са убијеним Петровићем била у браку 20 година и са њим има двоје деце. У полицији је признала да је Барачију дала 5.000 евра да усмрти њеног супруга, наводећи да је касније одустала од тога. Током суђења је променила исказ и тврдила да су односи између ње и мужа били идеални, а да је Барачију позајмила паре како би јој плаћао камату од 500 евра месечно. Суд није прихватио њену одбрану.

Барачи је током суђења рекао да му је Петровићева дала 5.000 евра да убије њеног супруга, али да је касније од тога одустала, као и да га није усмртио из користољубља. Тврдио је да га је убио јер му је претио да ће да му силује ћерку, после чега је, како је навео, добио „прекид филма”. Судско веће утврдило је да је Петровићева власница три стана, али и да је њен покојни супруг хтео да се разведе од ње, што је она одуговлачила.