Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свици с Мртвог мора

Свици с Мртвог мора
Пећине крај Мртвог мора (Фотодокументација „Политикe”)

Навршено је шездесет година од проналаска Кумранских рукописа, јеврејских библијских текстова старих више од двадесет векова, који су пронађени на западној обали Мртвог мора, на ободу Јудејске пустиње у једанаест пећина поред рушевина насеља Хирбет Кумран. Од 1947. године и првих наговештаја проналаска седам хебрејских и арамејских текстова, и 1948. године када се широко пронела вест о њиховом открићу, интересовање историчара и теолога за њихов садржај не јењава.

Како је поводом шездесетогодишњице од открића Кумранских текстова у Билтену удружења усељеника из бивше Југославије у Израелу написао Иван Нинић, нови тим од четрдесетак истраживача под вођством Емануела Това, професора библистике на Универзитету у Јерусалиму, 1991. године укинуо је тајност истраживања рукописа из Кумрана. Од тада, светској су јавности доступни сви детаљи проучавања, а педесет четири године након открића првог свитка, професор Тов је 2001. године представио тридесетседмотомно издање рукописа из Кумрана, које је објавио Oxford University Press.

Класификација свих текстова, према Нинићевим речима, остаће задатак за будућност, а још увек је тешко разлучити апокрифне рукописе од оних који су створили концепт кодификован и назван Библија.

Према досадашњим истраживањима, Кумрански текстови могу се приписати религиозној секти Есена, која се одвојила од јеврејског центра због недовољног поштовања и извршавања учења Торе, а настајали су у периоду између 168. године п. н. е. до 233. године н. е. Кумрански свици говоре о „индивидуалном спасењу праведника”, о „синовима светла” који су супротстављени „синовима таме”, и о праведном „будућем Израелу”, а доводе се у везу са идејама ранога хришћанства.

Према др Еугену Верберу, који је својевремено на српски језик са изворника превео готово све до данас познате кумранске рукописе, изабрао их и за издање БИГЗ-а 1982. године написао објашњења, поговор и речник, пронађени свици од великог су значаја за изучавање хебрејског језика, али и за боље познавање старозаветних књига као и идеја ранога хришћанства. Проналазак тих рукописа без претеривања је у том поговору описао као причу „узбудљивију и замршенију од најбоље написаних авантуристичких и криминалистичких романа”. То су кожни свици, међу којима се нашао и један бакарни, које је пронашао чобанин док је тражио овце у отворима пећине. Свици су били уредно завијени у ланену тканину и смештени у ћупове, у једанаест пећина Кумрана.

Рукописи садрже Правилник заједништва, Нови савез у земљи Дамаска, Захвалнице, Рат синова светла против синова таме, Књигу пророка Хабакука, Књигу пророка Нахума и друге, а оно што је још тада Вербер издвојио као нарочито важно јесте податак да је у пећинама крај Кумрана нађено на стотине одломака апокрифних књига, „науци до тада познатих само по грчким и другим преводима, а за које се тврдило да уопште нису јеврејског порекла”. Тако је постало јасно да су и књиге Јубилеја, Ханоха, (Еноха), Тобије, Јудите, и других настале на хебрејском.

Др Бранко Бошњак, писац предговора за БИГЗ-ово издање Кумранских рукописа, још је онда сматрао да су списи настали на основу идеје теоцентризма на којој је почивало мојсијевство, а које читав човеков живот подређују Богу и савезу Изабраног народа са својим Створитељем. Оснивач Кумранске секте назван је Учитељем праведности, његово име није познато, а будући да је био прогнан од службеног Великог свештеника, дао је нов начин тумачења текстова. Живот Заједнице новога савеза био је организован по строгим прописима, међутим, велики део Кумранских текстова, поред страха Божјег, садржи молитвене поруке љубави и чежње за сједињењем с Богом.

Кумрански рукописи најављују и скори долазак Месије из Аарона и Израела. Неки тумачи Учитеља праведности пореде са Исусом Христосом, по „аналогији с раним хришћанством”, Христосом који је све створио изнова. Идеја новога савеза у Дамаску доводи се у везу са идејом изгнанства, али и новога савеза који раскида са старим схватањима. У рукописима је упечатљива дихотомија светлости и таме, добра и зла, што се опет може упоредити са хришћанским и еванђеоским текстовима.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.