(Не)потребне операције рака простате у иностранству

Познати београдски гинеколог професор др Душан Станојевић је свог пријатеља и колегу доктора аутомобилом одвезао у Алт Етинген у Немачкој, на лапароскопску операцију рака простате. То је, открива за „Политику”, коштало око 10.000 евра са трошковима пута. Одлуку су, каже, донели да би биле избегнуте неке компликације које прате класичну операцију.
Значајан број суграђана последњих година из истих разлога одлази у болницу у Словењ Градец у Словенији, специјализовану за лапароскопску урологију, у Ријеку или у болнице у Аустрији. Међутим, и неке приватне клинике су виделе своју шансу: уходали су праксу доласка словеначког лекара у Србију, који онда током викенда у Београду оперише наше пацијенте. То кошта између 6.000 и 7.000 евра.

Да ли због операције рака простате лапароскопском методом наши суграђани заиста морају да одлазе у иностранство или да се оперишу у приватној клиници питамо др Зорана Џамића, професора Медицинског факултета и директора ове клинике.

– Лапароскопска операција карцинома простате је на Уролошкој клиници Клиничког центра Србије (КЦС) већ дуго стандардна метода коју овде изводе три обучена тима и то када процене да пацијент испуњава услове да буде оперисан на овај начин. Број тих интервенција је у складу са нашим могућностима и материјалом потребним за ову операцију – каже за др Џамић.

Он додаје да је и на Западу број класичних хируршких операција уклањања целе простате због рака, једнак броју интервенција које се обаве лапароскопском методом, где нема класичног реза. Наш саговорник жели да разбије фаму која влада око одласка ових пацијената у иностранство због тога што, наводно, наши уролози то не знају да раде или не раде уопште.

– Хирурзи у иностранству раде исто што и ми радимо на нашој клиници: тврдим да није било никакве потребе да ниједан пацијент због лапароскопске операције помоћ потражи у иностранству. Те пацијенте у иностранство није послао ниједан лекар са Уролошке клинике КЦС-а, јер ја то не бих дозволио као директор ове установе. Ову процедуру радимо, али не можемо да је урадимо свим пацијентима. Ниједног пацијента нисмо одбили за лапароскопску операцију, осим када постоје контраиндикације за ову врсту интервенције. Ниједан пацијент са ове клинике није изашао незадовољан због типа операције која му је рађена – тврди др Џамић, додајући да је само прошле године у овој клиници прегледано 70.000 пацијената

Међутим, наш саговорник каже како увек постоји одређени број пацијената чије материјалне прилике дозвољавају да изаберу лечење у иностранству.

– То што неки пацијенти одлазе у иностранство резултат је везе и договора са лекаром у приватним ординацијама или у иностраним клиникама, а на то ми нити можемо да утичемо, нити ту праксу желимо да коментаришемо – каже др Џамић.

У једној од приватних болница у Београду у коју сваког месеца стиже лекар из Словеније, који овде обавља лапароскопске интервенције, за „Политику” кажу да је до сада оперисано неколико пацијената, као и да су пацијенти до поменутог доктора стизали сами. Директорка ове установе казала нам је и да би много радије видела да у приватној болници наше пацијенте оперишу српски уролози.

Др Џамић замера сваком лекару који шаље пацијента у иностранство и излаже га непотребним трошковима, јер пацијентима не говоре пуну истину.

– Приче да се наши пацијенти са карцином простате муче и да морају да потежу у иностранство да би били квалитетно оперисани новијом лапароскопском методом, немају основа. Наравно, сваки човек има право да се лечи где жели и да верује лекару којем жели. Прави се фама да је лапароскопска операција једини начин лечења карцинома. Такође, приче да ће тиме сигурно избећи импотенцију и инконтиненцу (невољно отицање урина) нису тачне. Ниједан озбиљан хирург не може да предвиди ове пратеће ефекте операције простате, али се труди да их максимално избегне. Оне се могу догодити и после операције извршене на лапароскопски начин – каже др Џамић.

Зашто наши уролози, којих има довољно и нису дефицитарна специјалност, нису више заинтересовани за ову нову методу у осталим болницама, објашњење нуди професор др Радосав Шћепановић, општи хирург и директор КБЦ „Драгиша Мишовић”, који важи за родоначелника лапароскопске хирургије у Србији:

– Нашим лекарима је омогућено да уче ову методу, доводио сам стручњаке из иностранства, слао их на едукацију, али многи нису били у стању да се ухвате са тим изазовом, а онда се нашао неко ко је научио методу и то у Србији упорно гура. Код нас нема много лекара који имају лични мотив и енергију да изгурају нову методу иако за њу постоји опрема и технички услови. Стуб за лапароскопске интервенције је исти за све операције у трбуху, а то имају многе болнице – каже за „Политику” др Шћепановић.