Имигранти циљају Јадран

Званични Брисел признао је одмах иза Нове године да се суочава са новом стратегијом међународних банди кријумчара избеглица из ратних зона, понајвише из Сирије у овом тренутку. Колико су почетком века шверцери допремали мигранте у пирогама до обала Тенерифа, Малте, Сицилије и Самоса, одскора користе нове руте – пут Јадрана, и нове методе – превоз оронулим теретним бродовима капацитета неколико стотина слепих путника које је претходно напустила анонимна посада. Путешествије брода „Блу скај ем” под молдавском заставом од турске обале ка Ријеци већ је други успели покушај допремања неколико стотина миграната на корак од срца Европе, далеко од прихватних центара на североистоку Грчке и италијанском острву Лампедуза или Малте. И док превозници сиријских и других имиграната из ратних зона на Блиском и Средњем истоку налазе нови изазов на јадранској рути ка Европи, избеглице из Сахела и Магреба не посустају у настојању да се преко шпанских ексклава Сеуте и Мелиље докопају светле будућности на европском тлу.

„Борба против кријумчара биће приоритет свеобухватног приступа ЕУ питању имиграције”, најавио је Димитрис Аврамопулос, европски комесар за имиграције.

                                                                  +    +    +    +

Најновије поглавље избегличке драме у централном Медитерану почело је крајем прошле године, на Светог Николу.

Мотори дотрајалог теретног брода са 200 имиграната без икаквих докумената угасили су се 19. децембра прошле године усред Јонског мора, надомак Пилоса на Пелопонезу. На сигнал грчке обалске страже да шаље помоћ, избеглице су енергично одбиле понуду. „Не желимо у Грчку, захтевамо да нас спасе италијанска морнарица”, пренео је поруку имиграната атински дневник „Катимерини”. Немајући куд, грчка обалска стража одустала је од акције: италијански тегљач одвукао је теретну крнтију до обале Сицилије.

Десетак дана касније, адмирал Ђузепе де Ђорђо, командант спасилачких снага италијанске морнарице, у два наврата је поновио идентичну реченицу: „Избегли смо кланицу”, пренео је загребачки „Јутарњи лист”.

Де Ђорђова оцена односила се на неколико кошмарних пловидби имиграната – махом из Сирије – крајем прошле године ка Јадрану. У првој, 38 година стар теретни брод „Блу скај ем”, под заставом Молдавије, запловио је средином децембра са турске обале, званично, пут Ријеке. На дотичном броду, који је 10. децембра прошао кроз Босфор, четири дана касније укотвио се у турској луци Керфез, а затим десетак дана пловио још непознатом рутом, налазило се између 400 и 700 имиграната из Сирије. Пред нову годину, 30. децембра, италијанска обалска стража запосела је „Блу скај ем” у међународним водама, недалеко од грчког острвца Отоније. У том временском вакууму на палуби је избила оружана паљба, брод је потом напустила још неидентификована посада која је претходно укључила аутоматског пилота по олујном невремену, док је ветар дувао 88 километара на сат.

Ко је власник „Блу скај ема”, где је укрцана посада, зашто је Ријека у документима брода предатим турским обалским властима званично наведена као крајња дестинација – за сада није познато. У највећој хрватској луци наводе да је најава о доласку „Блу скај ема” у Ријеку лажна, пошто лучка капетанија није примила никакав званични документ о њеном доласку, пренела је хрватска штампа.

Оно што се зна, према сведочењима имиграната допремљених у Бриндизи, јесте то да су за путовање у Европу, наводно, преко северног Јадрана платили „између 1.000 долара и 5.000 евра”. Ко је узео тај новац, такође је мистерија.

Италијанска обалска стража – са адмиралом Де Ђорђом на челу – допремила је неколико стотина имиграната у прихватне центре на југу Италије. Неколико дана касније исте италијанске поморске снаге избавиле су – уз ангажовање грчких и албанских спасилачких екипа – на стотине злосрећних путника трајекта „Норман Атлантик”, при чему још није утврђено колико је илегалних имиграната који су у дуплом дну тешких камиона прошверцовани из Патраса на дотични брод. „Избегли смо покољ”, оценио је и тада адмирал Де Ђорђо.

Италијанске поморске снаге потом су спасле и око 450 миграната са дотрајалог теретног брода „Езадин” који је пловећи под заставом Сијела Леонеа посада, усред тешке снежне олује на мору, напустила у близини Отрантских врата.

За разлику од равнодушности према плими имиграната на грчке обале Егеја, на нови прилив избеглица пут Јадрана званични Брисел је одмах реаговао.

„Најновији догађаји изискују широку заједничку акцију Европске уније. Кријумчари људи налазе нове руте ка Европи и користе нове методе да искористе очајање људи који желе да избегну ратну зону...” упозорио је ове седмице Димитрис Аврамопулос, комесар за миграције ЕУ.

Како ће ЕУ организовати фронт против продора имиграната из Сирије и осталих ратних зона ка Европи на Јадрану, и са колико успеха, за сада је неизвесно. Кријумчари избеглица на Медитерану више не користе само пироге да добаце непозване дођоше до Европе. Сада их крцају и на дотрајале теретне бродове далеко већих капацитета.

Иначе, Италија је недавно, због финансија, обуставила избегличко-спасилачку мисију „Маре нострум”.

Брисел је да би помогао Италији у борби са новим таласом избеглица крајем јесени покренуо мисију „Тритон” са три пута мањим средствима од напуштене италијанске мисије „Маре нострум”.

У међувремену, више од 170.000 илегалних имиграната из некадашњег трећег света стигло је ове године у Италију. Нико поуздано не зна колико их се удавило на том путу у Европу.

Како год било, нова глобална имигрантска рута преко Јадрана изгледа је отворена.

Тања Вујић

--------------------------------------------------------------------

Шпанци одлазе, Мароканци долазе

Ни троструки жичани опасач, појачан ситно утканом мрежом против пењања, не може да спречи улазак великог броја Африканаца у Европу

Свакодневни призор на зиду између Мелиље и Шпаније (Фото Ројтерс)

Нова година почела је као што је прошла стара. Мелиља, шпански град на медитеранској обали Северне Африке, под опсадом је са свих страна. Са мора стижу расклиматани чамци пуни људи, са копна на троструку бодљикаву ограду налећу голоруки Африканци, а приручни имиграциони центар у европској енклави већ је одавно пренатрпан. Очајање, кажу, подстиче сналажљивост: ако не могу преко жице, из Африке у Европу прелази се у коферима.

Према подацима Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација, прошле године је 348.000 људи покушало да преко мора пређе у другу земљу. Више од четири хиљаде њих се удавило, не доспевши на другу обалу. Медитеран је ту најкобнији. Од 207.000 миграната, 3.419 их се удавило.

До прошле године, највећи број миграната који до нове обале доспевају Медитераном забележен је 2011, када је 70.000 људи кренуло са северних обала Африке. Највише их је бежало од рата у Либији. Прошле године, сукобима у Либији придодати су ратови и кризе у Украјини, Ираку, Сирији... Таласи емиграната покушавају да уђу у Европу на било који начин.

Уз троструку бодљикаву жицу испреплетану жилетима, Мелиља је сад опасана и посебном мрежом, уз коју је немогуће попети се.

По новим упутствима, граничари враћају ухваћене илегалце по убрзаном поступку. То значи да скидају оне који су прешли на другу страну троструке ограде и кроз посебна сигурносна врата их враћају натраг у Мароко. Узалуд поједини левичари у парламенту приговарају да је такав поступак противан шпанском уставу и међународним повељама о људским правима.

Шпански председник владе Маријано Рахој тврди да мора да брани не само државне границе већ и европске. Зато тражи да се донесе амандман на шпански закон о безбедности грађана којим би се печатирало право на враћање пребеглих по хитном поступку. Али ако би се то урадило, онда би Мадрид признао да је до сада нелегално враћао долазнике.

Међутим, што је више препрека, то је број миграната који улазе у Шпанију већи.

Ипак, криза чини да многи Шпанци одлазе трбухом за крухом, па се смањује број становника.

За разлику од Шпанаца, који одлазе из своје земље, Румуни, којих је прошле године ушло највише (16.323), и Мароканци (11.680) у њу долазе.

З. Шуваковић

--------------------------------------------------------------------

Грчка као успутна станица

Сиријско дете у наручју грчког спасиоца (Фото Ројтерс)

Подаци Европске агенције за управљање оперативном сарадњом на спољним границама држава чланица ЕУ (ФРОНТЕКС) показују да је у току прошле година највише илегалних имиграната у Европу стигло такозваном централномедитеранском рутом – више од 150.000 људи. На другом месту је источномедитеранска рута са више од 40.000 имиграната, док су остале две (западномедитеранска и маршрута преко западног Балкана) нешто мањег интензитета.

У статистику наравно нису укључени остали алтернативни правци којима људи, углавном уз плаћање локалним трговцима, успевају да испод радара уђу у ЕУ.

Имигрантима који стижу из праваца источног Медитерана највећу транзитну тачку представља Грчка, која се доживљава као успутна станица на путу за развијеније европске земље. Међу њима свакако доминирају Сиријци и Ирачани, а за њима су Еритрејци и Авганистанци.

Методологија грчких власти у решавању проблема миграната углавном наилази на њихово неодобравање, што изазива честе демонстрације против политике званичне Атине и Брисела. Оно што им се нуди јесте да одмах по доласку на грчку територију поднесу захтев за добијање азила што већина имиграната одбија због спорости процедуре и малог процента позитивних одговора потенцијалним азилантима.

Додатни отежавајући фактор јесу правила ЕУ по којима се имигрантима забрањује да поново затраже азил у некој другој европској земљи ако су већ аплицирали у Грчкој.

Већини је циљ да се преко Грчке домогну неке развијеније европске земље, што европска правила онемогућавају, па се имигранти осећају као да су упали у клопку – дошли су у земљу којој немају много шанси за напредак, док у исто време код Грка притиснутим економском кризом расте нетрпељивост према имигрантима.

„Већина жели да им Грчка да документа са којима ће моћи да отпутују у друге европске земље, али такви папири не постоје ни у једној земљи ЕУ”, кажу за Ројтерс у грчком министарству унутрашњих послова.

Од избијања сиријске кризе 2011. око 46.500 Сиријаца је стигло у Грчку, од чега половина у току 2014, саопштава министарство. Долазак у Европу преко Грчке није јефтин подухват и експертске групе упозоравају да људи који се отисну на небезбедно путовање Медитераном често кријумчарима људима дају све што имају. Најгори, али не и најређи сценарио, јесте да имигранте, који су све ставили на коцку не би ли се домогли бољег живота у Европи, њихови „добротвори”, након што су им узели новац, остављају на милост и немилост немирном мору.

Д. В.