Шампиони навијачке верности

„До последњег даха” и „Храбро, господски, шампионски до краја”, писало је на транспарентима које су навијачи Партизанових кошаркаша истакли на утакмици са Олимпијом на коју су дошли у највећем броју ове сезоне, обојивши дуел бивших евролигаша најбољим амбијентом на мечевима „црно-белих” претходних месеци. У „Пиониру” је било 7.000 гледалаца, тачно месец дана након што је завршни европски наступ на домаћем терену испратило 2.000 највернијих присталица (цене карата за Еврокуп су биле веће него за АБА лигу).

И док је могло да се очекује да ће Партизан и после полусезоне у којој је постигао свој најслабији европски рејтинг у 21. веку (нема га међу 48 екипа које играју у наставку Евролиге и Еврокупа) имати велику подршку са трибина, то није случај са ситуацијом која се одиграла у Њујорку исте вечери када је српски шампион потукао Љубљанчане. На утакмици „Никса” дворана је била испуњена до последњег места (19.812) иако су на терен изашли после – 14. узастопног пораза. Не само да је уследио и 15. него је у трећој четвртини Шарлот, који је испод црте за плеј-оф, водио и са 45 поена разлике.

„Изгледа да сам мазохиста” био је коментар гледаоца који је платио 78 долара за карту, а „Забављамо се коментаришући колико смо лоши” рекла је госпођица која је за тај долазак у култни „Медисон сквер гарден” издвојила суму еквивалентну износу од 35.000 динара. Ипак, репортери су на трибинама добили и изјаве да „јесте болно, али ми смо лојални, не можемо сад да их напустимо”...

Публика из „остатка света” нема високо мишљење о колегама из САД, али о навијачкој верности с којом могу да се подиче амерички клубови могу да сањају многи великани европског спорта. На пример, протекле године је на „Вригли филду” у Чикагу утакмице бејзбол тима „Кабса” гледало укупно 2,6 милиона људи, иако су њихови љубимци највећа прича о неуспеху са 106 година дугим чекањем на титулу...

Лојалност публике је у САД област подигнута малтене на ниво науке, која је дошла дотле да се у најпопуларнијим професионалним лигама знају и „табеле навијача” за све клубове, али не само на основу посете стадионима и халама. Њујоршка компанија за истраживање лојалности потрошача „Бренд киз” сваке године објављује листе за лиге у америчком фудбалу (НФЛ), бејзболу (МЛБ), кошарци (НБА) и хокеју на леду (НХЛ), које сачињава на основу низа параметара, гледаности, продаје реквизита, анкета итд.

У њиховом истраживању постоје четири основна сегмента која утичу на навијаче: резултат за који се тврди да може да побољша позицију до 20 одсто, аутентичност која подразумева целу организацију иза екипе, популарност играча понаособ и традиција. У 2014. години „шампиони” су били навијачи Њу Ингланд „патриотса” (НФЛ), Сент Луис „кардиналса” (МЛБ), Сан Антонио „спарса” (НБА, Њујорчани пети) и Чикаго „блекхокса” (НХЛ).

Много је психолога, социолога, маркетиншких стручњака и других специјалиста укључено у проблематику односа навијача према вољеном тиму, али се на крају и даље констатује да се клуб за који се навија често мења теже него посао, брачни партнер па и религија...

Г. Ковачевић