ЦЕСИД: На изборе изашло 67,6 одсто

БЕОГРАД – На председничке изборе изашло је 67,6 одсто уписаних бирача, процена је ЦЕСИД-а на основу репрезентативног узорка бирачких места. Зоран Лучић из ЦЕСИД-а рекао је да је ово највећи одзив од септембра 2000. године.

У Београду је гласало 66,5 одсто, у централној Србији 67,1, у Војводини 70,1 одсто, а на Космету око 55,9 одсто.

У првом кругу укупан одзив био је 61,38 одсто.

Грађани Србије данас одлучују ко ће бити председник Србије у наредних пет година – кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић или кандидат Демократске странке Борис Тадић. У други круг председничких избора „пласирали” су се Николић и Тадић, пошто су им грађани Србије 20. јануара, бирајући између укупно девет кандидата у првом кругу гласања, поклонили највише поверења. Победник ће бити онај ко данас добије већи број гласова изашлих бирача.

Републичка изборна комисија утврдила је да право гласа у другом кругу избора има 6.723.762 бирача, који ће моћи да гласају на 8.481 бирачком месту. Право гласа има 37.171 бирач у иностранству, 9.177 бирача на одслужењу војног рока и 8.201 бирач у затворима.

Биралишта у Србији данас ће бити отворена непрекидно од седам до 20 часова.

Од четвртка у поноћ до затварања биралишта вечерас, на снази је предизборна тишина. То подразумева забрану изборне пропаганде преко средстава јавног обавештавања, одржавање јавних скупова, објављивања процене резултата избора, као и објављивање изјава председничких кандидата. Током изборне тишине дозвољено је емитовање информација о излазности грађана и спотова надлежних републичких органа и невладиних организација у којима се грађани упућују у које време и на који начин могу да гласају.

Између првог и другог круга избора уписано је 15.065 бирача више. Они су у јединствени бирачки списак уписани судском одлуком после првог круга избора, па је за други круг избора као резерва одштампано 1,4 одсто више листића од укупног броја бирача.

У Извештају о резултатима избора 20. јануара, по приспећу целокупног изборног материјала, РИК је утврдио да је укупан број бирача уписаних у бирачки списак 6.708.697, број бирача који је гласао на бирачким местима 4.116.844 (61,37 одсто), а број важећих гласачких листића је 4.038.382.

Уколико двојица кандидата данас не добију исти број гласова (прописи предвиђају да се у том случају гласање понавља у року од 15 дана), то ће бити крај деветог изборног циклуса за председника Србије од увођења вишестраначког система 1990. године (петог од 2000. године).

У досадашњим изборним тркама за председника Србије учествовало је око стотину заинтересованих, а највише их је било на првим изборима 1990. године – 32 кандидата.

Први круг ових председничких избора ће, за сада, остати забележен као први по излазности од петооктобарских промена 2000. године. Најмасовнији избори за председника били су први избори, одржани 9. децембра 1990. године, када је на биралишта изашло 71,5 одсто укупног бирачког тела. Најмања излазност забележена је на изборима 16. новембра 2003. године – 38,80 процената од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак.

У првом кругу избора побеђивао је само Слободан Милошевић. На првим и другим председничким изборима 1990. и 1992. године главни конкуренти су му били Вук Драшковић и Милан Панић.

Између Милошевића и актуелног председника (и председничког кандидата) Бориса Тадића имали смо само још једног председника Србије – социјалисту Милана Милутиновића, изабраног у другом кругу избора 5. октобра 1997. године.

Претходни изборни циклус је пропао због недовољне излазности у другом кругу, у коме су се после гласања 21. септембра 1997. године нашли Зоран Лилић и Војислав Шешељ (на тим изборима учествовало је 17 председничких кандидата). Шешељ је био „финалиста” и поновљених избора, у којима је победио Милутиновић са 50,98 одсто освојених гласова.

Недовољан одзив био је узрок пропасти следећих неколико изборних циклуса. Закон је, наиме, предвиђао да је за избор председника Србије потребно да и у првом и у другом кругу изађе више од половине грађана уписаних у бирачки списак.

Избори за Милутиновићевог наследника безуспешно су одржани 29. септембра 2002. године када је у изборној трци учествовало 11 кандидата. У други круг прошли су Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус, али излазност на биралишта 13. октобра 2002. године није била довољна.

После ових избора измењен је Закон о избору председника Републике – укинут је цензус од 50 одсто изашлих за други изборни круг.

Ипак, ни поновљени избори 8. децембра исте године нису успели, јер већ у првом кругу није било минимално потребног одзива. На тим изборима било је најмање пријављених кандидата – само тројица, Војислав Коштуница, Војислав Шешељ и Борислав Пелевић.

И нови изборни циклус је пропао, јер ни 16. новембра 2003. године није испуњен законски услов о минималној излазности у првом кругу, због чега, као и у претходном случају, није било другог изборног круга.

И на следећим изборима, 13. јуна 2004. године, гласало је мање од половине бирача, али је у међувремену (25. фебруара те године) укинут цензус и за први круг избора, па су ови избори успели. Од те године и држављани Србије који живе у иностранству стекли су могућност да гласају у амбасадама и конзулатима.

На изборима 2004. учествовало је 15 кандидата, а у други круг прошли су данашњи конкуренти Тадић и Николић. Тада је у другом кругу на изборе изашло око 3.150.000 бирача, а победио је Тадић с предношћу од око 250.000 гласова.

Дужност председника Републике, од престанка мандата Милана Милутиновића до распуштања парламента 13. новембра 2003. године, обављала је председница Народне скупштине Наташа Мићић. До избора новог председника у јуну 2004. године вршиоци дужности председника Републике били су председници парламента Драган Маршићанин, па Предраг Марковић.

Резултати данашњих избора биће утврђени најкасније до 7. фебруара у 20 часова. Одмах после објављивања коначних резултата у „Службеном гласнику” РИК ће издати уверење о избору за председника Србије, а мандат будућем председнику Србије почеће даном полагања заклетве у Скупштини Србије. Основне дужности председника Србије, по Уставу, јесу да изражава државно јединство Републике и представља је у земљи и иностранству.

-----------------------------------------------------------

Овлашћења председника

Председник Републике командује Војском Србије, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

У надлежности председника је и проглашавање закона, предлагање кандидата за председника владе парламенту, постављење и опозив амбасадора Србије на основу предлога владе. Председник прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје помиловања и одликовања. По Уставу Србије, председник Републике предлаже трећину судија Уставног суда (њих пет које бира Народна скупштина Србије између 10 кандидата које председник предложи), а сам именује пет судија са списка од 10 кандидата које предложи парламент.

На образложени предлог владе, председник може да распусти Скупштину, а дужан је да то сам уради ако парламент у року од 90 дана од дана свог конституисања не изабере владу или ако не изабере нову владу у року од 30 дана од када је претходној престао мандат. У оба случаја, он указом о распуштању Скупштине расписује изборе за народне посланике. Председник не може да распусти Скупштину док траје ратно или ванредно стање.