CESID: Na izbore izašlo 67,6 odsto

BEOGRAD – Na predsedničke izbore izašlo je 67,6 odsto upisanih birača, procena je CESID-a na osnovu reprezentativnog uzorka biračkih mesta. Zoran Lučić iz CESID-a rekao je da je ovo najveći odziv od septembra 2000. godine.

U Beogradu je glasalo 66,5 odsto, u centralnoj Srbiji 67,1, u Vojvodini 70,1 odsto, a na Kosmetu oko 55,9 odsto.

U prvom krugu ukupan odziv bio je 61,38 odsto.

Građani Srbije danas odlučuju ko će biti predsednik Srbije u narednih pet godina – kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ili kandidat Demokratske stranke Boris Tadić. U drugi krug predsedničkih izbora „plasirali” su se Nikolić i Tadić, pošto su im građani Srbije 20. januara, birajući između ukupno devet kandidata u prvom krugu glasanja, poklonili najviše poverenja. Pobednik će biti onaj ko danas dobije veći broj glasova izašlih birača.

Republička izborna komisija utvrdila je da pravo glasa u drugom krugu izbora ima 6.723.762 birača, koji će moći da glasaju na 8.481 biračkom mestu. Pravo glasa ima 37.171 birač u inostranstvu, 9.177 birača na odsluženju vojnog roka i 8.201 birač u zatvorima.

Birališta u Srbiji danas će biti otvorena neprekidno od sedam do 20 časova.

Od četvrtka u ponoć do zatvaranja birališta večeras, na snazi je predizborna tišina. To podrazumeva zabranu izborne propagande preko sredstava javnog obaveštavanja, održavanje javnih skupova, objavljivanja procene rezultata izbora, kao i objavljivanje izjava predsedničkih kandidata. Tokom izborne tišine dozvoljeno je emitovanje informacija o izlaznosti građana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se građani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju.

Između prvog i drugog kruga izbora upisano je 15.065 birača više. Oni su u jedinstveni birački spisak upisani sudskom odlukom posle prvog kruga izbora, pa je za drugi krug izbora kao rezerva odštampano 1,4 odsto više listića od ukupnog broja birača.

U Izveštaju o rezultatima izbora 20. januara, po prispeću celokupnog izbornog materijala, RIK je utvrdio da je ukupan broj birača upisanih u birački spisak 6.708.697, broj birača koji je glasao na biračkim mestima 4.116.844 (61,37 odsto), a broj važećih glasačkih listića je 4.038.382.

Ukoliko dvojica kandidata danas ne dobiju isti broj glasova (propisi predviđaju da se u tom slučaju glasanje ponavlja u roku od 15 dana), to će biti kraj devetog izbornog ciklusa za predsednika Srbije od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine (petog od 2000. godine).

U dosadašnjim izbornim trkama za predsednika Srbije učestvovalo je oko stotinu zainteresovanih, a najviše ih je bilo na prvim izborima 1990. godine – 32 kandidata.

Prvi krug ovih predsedničkih izbora će, za sada, ostati zabeležen kao prvi po izlaznosti od petooktobarskih promena 2000. godine. Najmasovniji izbori za predsednika bili su prvi izbori, održani 9. decembra 1990. godine, kada je na birališta izašlo 71,5 odsto ukupnog biračkog tela. Najmanja izlaznost zabeležena je na izborima 16. novembra 2003. godine – 38,80 procenata od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak.

U prvom krugu izbora pobeđivao je samo Slobodan Milošević. Na prvim i drugim predsedničkim izborima 1990. i 1992. godine glavni konkurenti su mu bili Vuk Drašković i Milan Panić.

Između Miloševića i aktuelnog predsednika (i predsedničkog kandidata) Borisa Tadića imali smo samo još jednog predsednika Srbije – socijalistu Milana Milutinovića, izabranog u drugom krugu izbora 5. oktobra 1997. godine.

Prethodni izborni ciklus je propao zbog nedovoljne izlaznosti u drugom krugu, u kome su se posle glasanja 21. septembra 1997. godine našli Zoran Lilić i Vojislav Šešelj (na tim izborima učestvovalo je 17 predsedničkih kandidata). Šešelj je bio „finalista” i ponovljenih izbora, u kojima je pobedio Milutinović sa 50,98 odsto osvojenih glasova.

Nedovoljan odziv bio je uzrok propasti sledećih nekoliko izbornih ciklusa. Zakon je, naime, predviđao da je za izbor predsednika Srbije potrebno da i u prvom i u drugom krugu izađe više od polovine građana upisanih u birački spisak.

Izbori za Milutinovićevog naslednika bezuspešno su održani 29. septembra 2002. godine kada je u izbornoj trci učestvovalo 11 kandidata. U drugi krug prošli su Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, ali izlaznost na birališta 13. oktobra 2002. godine nije bila dovoljna.

Posle ovih izbora izmenjen je Zakon o izboru predsednika Republike – ukinut je cenzus od 50 odsto izašlih za drugi izborni krug.

Ipak, ni ponovljeni izbori 8. decembra iste godine nisu uspeli, jer već u prvom krugu nije bilo minimalno potrebnog odziva. Na tim izborima bilo je najmanje prijavljenih kandidata – samo trojica, Vojislav Koštunica, Vojislav Šešelj i Borislav Pelević.

I novi izborni ciklus je propao, jer ni 16. novembra 2003. godine nije ispunjen zakonski uslov o minimalnoj izlaznosti u prvom krugu, zbog čega, kao i u prethodnom slučaju, nije bilo drugog izbornog kruga.

I na sledećim izborima, 13. juna 2004. godine, glasalo je manje od polovine birača, ali je u međuvremenu (25. februara te godine) ukinut cenzus i za prvi krug izbora, pa su ovi izbori uspeli. Od te godine i državljani Srbije koji žive u inostranstvu stekli su mogućnost da glasaju u ambasadama i konzulatima.

Na izborima 2004. učestvovalo je 15 kandidata, a u drugi krug prošli su današnji konkurenti Tadić i Nikolić. Tada je u drugom krugu na izbore izašlo oko 3.150.000 birača, a pobedio je Tadić s prednošću od oko 250.000 glasova.

Dužnost predsednika Republike, od prestanka mandata Milana Milutinovića do raspuštanja parlamenta 13. novembra 2003. godine, obavljala je predsednica Narodne skupštine Nataša Mićić. Do izbora novog predsednika u junu 2004. godine vršioci dužnosti predsednika Republike bili su predsednici parlamenta Dragan Maršićanin, pa Predrag Marković.

Rezultati današnjih izbora biće utvrđeni najkasnije do 7. februara u 20 časova. Odmah posle objavljivanja konačnih rezultata u „Službenom glasniku” RIK će izdati uverenje o izboru za predsednika Srbije, a mandat budućem predsedniku Srbije počeće danom polaganja zakletve u Skupštini Srbije. Osnovne dužnosti predsednika Srbije, po Ustavu, jesu da izražava državno jedinstvo Republike i predstavlja je u zemlji i inostranstvu.

-----------------------------------------------------------

Ovlašćenja predsednika

Predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

U nadležnosti predsednika je i proglašavanje zakona, predlaganje kandidata za predsednika vlade parlamentu, postavljenje i opoziv ambasadora Srbije na osnovu predloga vlade. Predsednik prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja. Po Ustavu Srbije, predsednik Republike predlaže trećinu sudija Ustavnog suda (njih pet koje bira Narodna skupština Srbije između 10 kandidata koje predsednik predloži), a sam imenuje pet sudija sa spiska od 10 kandidata koje predloži parlament.

Na obrazloženi predlog vlade, predsednik može da raspusti Skupštinu, a dužan je da to sam uradi ako parlament u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere vladu ili ako ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od kada je prethodnoj prestao mandat. U oba slučaja, on ukazom o raspuštanju Skupštine raspisuje izbore za narodne poslanike. Predsednik ne može da raspusti Skupštinu dok traje ratno ili vanredno stanje.