Сведок сарадник против монопола

„Као и у Специјалном суду, сведоци сарадници били би од користи и у антимонополским процесима, у савладавању најтеже степенице – прибављању поузданих доказа. Рецимо, кад постоји сумња да су се пекари, уљари, млекари, таксисти или кабловски оператери картелски договорили око цена, а што није довољно за тврдњу, неко од учесника тог договора могао би да пријави постојање картела или још боље да достави материјални доказ. А да за узврат буде ослобођен казне”, сматра Дијана Марковић-Бајаловић, председник Комисије за заштиту конкуренције, овонедељни гост Политикиног пословног клуба, откривајући да је сведок сарадник „ушао” и у предлог измена Закона о заштити конкуренције. Тачније, у последњу верзију текста достављену Комисији.

Сведоци сарадници су, каже, дали резултате у антимонополском законодавству Европске уније, али и пробно (ова одредба постоји и у садашњем Закону али није довољно разрађена) и у домаћој, за сада „мршавој”, пракси:

– Актери тих договора често и не знају да су прекршили закон. Таксисти су се тако договорили око цене, а онда јавно рекли да су постигли споразум, несвесни да то није дозвољено. А ми смо до текста њиховог споразума као кључног доказа, дошли тако што смо представнику једног удружења, објаснили да ће, ако буде сарађивао, бити ослобођен казне.

Али министар трговине би то требало дазна. Јавно сте га прозвали да је прекршио законске одредбе, када се у августу прошле године договарао са уљарима око цене.

Прочитао је ту моју изјаву, али је покушао да ми објасни да је то радио у најбољој намери. И верујем да јесте.

А ко је, сем таксисте, до сада био спреман да „сарађује”?

Углавном они мали који осећају да су повређени, да су њихова права угрожена зато што су велики злоупотребљавају своју позицију. При томе, они не би да се зна да су их пријавили и најчешће нису спремни да се поступак води по њиховом захтеву, него би радије да га ми покренемо по службеној дужности. То говори о њиховој незаштићености. Не знају шта ће бити кад спроведемо поступак. Стога нису вољни да јавно говоре ни „Салфордови” млекари ни „Делтини” добављачи, плашећи се да ће испасти из великог ланца.

Па како ћете онда заштитити сведоке сараднике?

„Сведок сарадник” је, по нашем закону, учесник картела, па је и прекршилац закона. Он пријављује постојање картела и даје доказе, али није животно угрожен као у случајевима организованог криминала да би га требало посебно штитити. Добављачи великих произвођача и трговинских ланаца нису учесници картела, већ жртве злоупотребе доминантног положаја. Пошто нису прекршиоци закона, на њих се одредбе о ослобађању, односно умањењу казне не односе.

А јављају ли се грађани?

Не толико. Обраћају нам се, рецимо, због неких цена, као у случају СББ-а.

Ове недеље сте завршили вишемесечни посао на обради „Салфордовог” односа са млекарима. Кренули сте, што би потпредседник Ђелић рекао, од краве и истерали „кравицу” на видело. Али тиме је случај стигао тек на пола пута?

Да, није доведен до краја. Донели смо решење којим су наложене измене клаузула типског уговора и покушали смо да нађемо механизам да откупна цена и стимулације за произвођаче буду унапред познате. Пошто их ми не можемо обавезати на минималну цену, покушали смо да макар положај произвођача млека учинимо бољим.... То је у интeресу и произвођачаали и потрошача.

А потрошачи, која је њихова корист?

Можда нема директне користи, али индиректне има. Да „Салфорд” није радио то што је радио, да није елиминисао постојећу конкуренцију која је ионако недовољна, можда би и понуда и стање на тржишту млека били бољи.

Из „Салфорда” су, уз опаску у стилу „то што ми радимо раде и други”, обећали да ће вас послушати, али и најавили тужбу?

Они имају рок од 30 дана да поступе по решењу и спроведу мере које смо ми тражили. Ако то заиста учине биће то знак да привреда уважава одлуке Комисије. А што се тужбе тиче, њихово је право да траже заштиту пред судом.

А хоће ли бити кажњени?

Установили смо повреду закона и не можемо их аболирати. Морамо поднети захтев за покретање прекршајног поступка и предложити  казну која може да се креће од један до десет одсто укупног прихода, зависно од тога како ће се они понашати.

Али до сада казну нико није платио? Овом су претходила три случаја – „Пример Це”, СББ и БАС.

Хрватска агенција постоји десет година и ниједна казна није наплаћена. И код њих судови за прекршаје изричу казне и отворено кажу да то избегавају и чекају да предмет застари.

А како тамо у белом свету сви, без поговора, плате заслужену казну, чак и чувени и моћни Бил Гејтс... Шта би требало да се промени да се то догоди и код нас?

Комисија би требало да има већу подршку државе.

У ком смислу? Мислите да не постоји политичка воља за обрачун са монополистима?

Не бих рекла да не постоји политичка воља. Пре бих рекла да нисмо баш у приоритету, да су неке друге ствари битније. Мора да постоји генерална одлука, независно од тога ко је на власти да та комисија треба да постоји, да је њена улога важна и да она има подршку свих политичких структура. И да се јачању положаја ове комисијеприступи системски, а не преко колена.

Па Комисија ће, према најави министра, добити већа овлашћења. Чак ће и казне бити у вашим рукама?

Из велике жеље да се ојача позиција Комисије,предложеним изменама закона предвиђено је да ми изричемо казне. Али то искаче из оквира нашег правног система. Комисија је извршни орган, а у нашем систему поделе власти, судови изричу казне. Овако Комисија ће изрицати казне, а тек у другом степену Виши трговински суд, одлучиваће по жалби или тужби о њеним решењима, при чему су његови оквири одлучивања сужени: моћи ће да испитује законитост решења са становишта поступка и материјалне примене права, али не и да се бави тиме да ли смо ми правилно утврдили чињенично стање. То умањује правну сигурност учесника у поступку.

Ви браните и своје клијенте?

И они морају бити једнаки пред законом. Лепо је да комисија има велика овлашћења, али се у том поступку мора обезбедити да неко решава о одлукама комисије. Шта суд може да уради за 15 дана, колико му је остављено да одлучи о нашем решењу. Комисија тако постаје свемоћна и гледаће нас као монструма. А истовремено ми сада имамо само девет људи. Морамо да кадровски ојачамо, да обучимо стручњаке за ову област, јер их нема довољно у Србији... То се не може преко ноћи.

Адреса за жалбе, са Врховног, сели се на Виши трговински суд?

То је срећније решење од садашњег, под условомда се формира посебно одељење Вишег трговинског суда са судијама специјалистима за овакве спорове.

Да ли Вас је Министарство трговине консултовало код израде закона и колико су примедбе уважене?

Јесу, али смо се разишликод прагова за контролу концентрације. Остало је на томе да се у јавној расправи каже да ли је сувише висок или низак.

Праг је повећан?

Да, он је реално био низак, па смо ми били непотребно оптерећени великим бројем захтева за одобрење куповине предузећа, али се сада отишло у другу крајњост: одобрење ће морати да траже само они највећи, јер се поставља кумулативни услов – 20 милиона евра прихода и за фирму купца и за ону коју он купује.

И стране фирме ће бити искључене из контроле?

Само стране фирме које су већ присутне код нас и које имају приход на нашем тржишту већи од 20 милиона евра биће у обавези да подносе захтев за одобрење концентрације.

Шта се тиме хтело?

Да се олакша прилив страних инвестиција, при чему ја не сматрам да је наше одобрење било у тој мери препрека.

Нисте монструм, али сте, изгледа за „Делту” ноћна мора?

Нити они треба да се плаше мене, односно Комисије, ни ми њих. Због околности у којима је покренут, тај случај је добио исувише медијске пажње. Решење које смо ми донели било је подређено интересу потрошача. Нема ничега личног, они су највећи и зато су и били први.

Докле се стигло у случају „Делта” и има ли нових реакција на ваше друго решење?

Претпостављам да су, као што су и најавили, и поднели тужбу суду. О томе нисмо још обавештени.

То ће бити процес: професор Лабус против студента Марковић-Бајаловић ?

Па, како се прича, биће. Потпуно је легитимно њихово право да ангажују онога за кога сматрају да ће им помоћи у одбрани. Оно што мени сметасте што „Делта”, иако није неука странка, поново и после пресуде креће у новеанализе и тражи нову прилику, иако је то већ имала два пута, да поново износи своје аргументе и доказе.

Да ли сте спремни да се изборите са својим професором?

Зашто бих се плашила?

Да ли сте се чули ?

Срели смо се.

Јесте ли га питали: „Па зар и ви, професоре”?

Нисмо чак ни разговарали о тој теми.

А да ли сте се некада срели са господином Мишковићем?

Били су код нас представници „Делте”. Мисле да су апсолутно у праву, или, тачније, покушавају да нас убеде да ми нисмо у праву. А ја мислим да то није начин на који треба да разговарамо.

Шта је „Делтин” проблем? Тешко да јеновац у питању. Могли би да плате казну и заврше посао?

Кад једном утврдите да неко има доминантан положај, онда то за њега има последице и убудуће. То значи да ће он стално бити под присмотром. Оно што је дозвољено малом трговцу неће бити дозвољено њему.

То је, чини се, решење за све?

 Да, неке земље имају своје регистре. Објаве: тај и тај има доминантан положај и он зна да је под контролом, да мора да води рачуна.

Битка се и до данас води око процента „Делтиног” учешћа на тржишту. Ви рекосте 63, они мање од 40?

Стално понављам, та прича о процентима је последица неразумевања. Тих 40 одсто није праг за монопол. То је правна претпоставка или правна техника која олакшава положај Комисији да не мора да изводи друге доказе, ако се установи да неко има више од 40 одсто. Апсурдно би било помислити да неко ко има 39,5 одсто није монополиста, а онај ко има 40,5 јесте. Нашим законом су предвиђени и неки други критеријуми, као што је снага других конкурената као у случају „Салфорда”. Једно би било посматрати „Салфордових” 47,4 одсто, да је на тржишту присутан други конкурент са приближнотоликим процентом. Овако први следећи има само пет процената.

А шта је потребно да се монопол у београдској трговини разбије? Очигледно нису довољни „Родић Меркатор”, „Идеа”, „Интерекс”...

 У Београду имате једног који је врло јак и прстен малих који се каче за „Делтине” репове. Потребна су бар још два јака трговинска ланца. „Делта” има конкуренцију само у хипермаркетима где се обављају повремене куповине и то само на Новом Београду.

Зашто их нема? Да ли је разлог за то одавно постављено питањеекономске моћи Мишковића да спречи конкуренцију, или нешто друго?

То питање њима поставите. Они најбоље знају шта их спречава.

У септембру сте отворили истрагу о холандском фонду који је тражио одобрење концентрације, односно куповине „Си маркета”?

Тоје добар пример како је тешко доћи до одговора чија је заиста нека фирма. Нема начина да откријете такав податак за компанију која је регистрована негде у иностранству. Дођемо до оснивача,а оснивач има оснивача...

 Има ли ту негде „Делте”?

Оно што знамо јесте да у Универзал банци две „Делтине” фирме и тај фонд имају по 15 одсто акција, што је био сигнал за истрагу да ли су повезани.Обратили смо се НБС и добили податке о физичким лицима која стоје иза тог фонда, па смо од њиховог опуномоћеника тражили да нам достави изјаве тих физичких лица.

После „Делте” и „Салфорда”, на тапету су кабловски оператери, односно СББ као најјачи?

РАТЕЛ има законско овлашћење да утврђује оператера који има значајно учешће на тржишту. Установили су да СББ имавише од 25 одсто и самим тим је у њиховој надлежности. Они му свака три месеца дају сагласност на повећање цене, без образложења....

Али кабловски оператери су очигледно картелски поделили београдски атар?

Претпостављам да они имају договор о подели тржишта. То објективно не можете да спречите. Ту су велика улагања у инфраструктуру.

Ко је следећи?

Бар код нас кандидата има. Стигле су пријаве и за СББ и за НИС, па и у мобилној телефонији...

-----------------------------------------------------------

„Салфорд” као опомена

Случај „Салфорд”, упозорили сте, опомена је надлежнима пред предстојећу приватизацију јавних предузећа?

У овом послу више верујем у превенцију него у санкционисање. Ми „Салфорд” сада можемо да казнимо, али не можемо да променимо његов положај на тржишту. Остаје нам да се надамо да када као инвестициони фонд буде продавао млекаре, да ће продавати једну по једну, а не све заједно. Стога треба водити рачуна да се при продаји јавних предузећа државни монопол само не замени приватним.

То је опасност и код продаје НИС-а?

На скупштинском одбору за приватизацију питала сам министра економије да ли можда размишља о томе да се јавна предузећа не продају у целини већ деловима. Наравно, интерес је државе да их прода за веће паре, али то може да буде лоше са становишта конкуренције на тржишту.

-----------------------------------------------------------

Можда сам сувише наивна

Ниједна институција у Србији нема такву, што би неки рекли, „хорску” подршку медија, као Комисија за заштиту конкуренције.

То је и мене изненадило.

Колико вас подржавају државни органи?

Комисија нема проблема ни са једним државним органом, нико унапред не одбија да сарађује. Рецимо, неколико пута смо тражили од тржишне инспекције да изађе на терен да за нас прибави неке податке.У почетку сам, истина, наивно веровала даје довољно да се Комисија само обрати и да добије одговарајуће податке. Али било је и тога да прво немају тај податак, па се после ипак испостави да имају, као у случају откупљених количина млека, па да су неки подаци, „заштићени”, па до тога да иако тврде да раде по европској методологији, подаци на основу статичког узорка не дају увек веродостојну слику о стању на терену.

А има ли притисака – министара или тајкуна? Или понуда у стилу „колико кошта да случај оде у фиоку”

Па то је сувише неелегантно. Не знам како се то иначе ради.

Хоћете да кажете да нема притисака?

Отворених притисака никада није било. Нисмо ми судије Специјалног суда.

А оних скривених типа „позива на сарадњу”

А са ким?

Колико сам чула Ви сте једно јутро у јеку случаја „Делта” позвани у кабинет министра трговине и уследио је позив да „боље сарађујете”? Неко би то доживео као покушај притиска?

Ја то нисам тако доживела. Можда сам сувише наивна, па не разумем такве поруке.

Или не желите да их разумете. Терате по своме

.... (Смех)

А да ли су Вас саветовали како да радите свој посао.

Не. заиста

Радите посао у коме има места и за заштићене сведоке. Да ли се некада бар мало уплашите? Није пријатно замерити се...

Не плашим се конкретних последица. Али имајући у виду целокупно окружење, није увек пријатно.