Вучић и бриселска бирократија

Нешто што је одговор премијера на провокативно питање о тендеру за посао испумпавања воде из колубарског копа за неколико дана претворило се у нешто много више. Због оштријег одговора премијера новинару, чија је редакција покушала да оспори ваљаност владиног тендера, подигла се велика медијска прашина. Наиме, испало је да је проблем у томе што је посао добила домаћа компанија која је дала најнижу понуду.

Пре свега Маја Коцијанчић у име ЕУ, као портпарол ЕК, демантовала је да Брисел финансира поједине организације да воде кампању против српске владе. Наравно да ће се то демантовати, јер то до сада није нико ни признао, а нити на уговорима о донацијама пише „за добијени новац та и та организација је дужна да води кампању против владе”, већ да се добијена средства дају због узвишених и алтруистичких циљева – јачања медијских слобода и независних медија.

Шта се могло прочитати из овог сукоба премијера Вучића с представницима Брисела? Прво, да је у питању очигледна пристрасност према њиховој компанији, која је изгубила тендер без обзира на то што је за 23 милиона евра скупља од понуде домаће компаније. Тако се ЕУ нама указала у правом светлу – као гломазна бирократска структура у којој царују лобистички интереси држава, банака и компанија. Ту је мало остало од аутентичних европских вредности, а нарочито оних конзервативних као што су борба за своју земљу и национални интерес, а о идентитету да и не говоримо. Пуна уста европских вредности, а заправо се пуне џепови лобистичким евроновцима.

Неопходно је раздвојити европске вредности од бриселских лобистичких игара. Европске вредности су и хришћанско наслеђе и слободе народа и појединаца, а то се, нажалост, у великој мери маргинализује или негира у овој и оваквој ЕУ. Они лидери који се дрзну да штите своју земљу, њен национални интерес и достојанство, а то су аутентичне европске вредности, бивају оцрњени и нападани као антиевропејци. Запитајмо се ко је безличним бирократама у Бриселу, који нису ни бирани на изборима на те функције, дао монопол на то да одређују ко је, а ко није „Европљанин”.

Исто тако се морамо запитати како то да неке ,,идеолошке” НВО и медијске организације увек бивају против своје владе када она дође у конфликт са Бриселом. Једноставан одговор је – пратити ток новца. Па кад видите како он дотиче из Брисела и других центара моћи онда је сасвим логично понашање тих који су финансирани од странаца, а представљају се као перјанице слободе и независног новинарства. Притом их функционери бриселске бирократије стављају изнад других, на позицију некаквих друштвених арбитара које би морала да следи и влада и јавност. Бриселски комесари имају своје београдске клонове.

Када би неко предложио да се онемогући или редукује финансирање из иностранства оних организација и пројеката који могу да врше притисак на институције, то би код нас било дочекано на нож. Исто тако, када би се у скупштини нашао закон који би оне који примају новац од странаца дефинисао као агенте утицаја или некако другачије, што је одавно на снази у САД, а од недавно и у Русији, то би донело велике невоље предлагачу закона. Претпостављам да би од дежурних душебрижника био проглашен за фашисту.

Но, да се вратимо на полемику која прераста у сукоб премијера Вучића и представника Брисела. Брисел је показао своје право лице – Србија и друге мале и сиромашне земље „региона” су малолетне и потребан им је протекторат који подразумева формирање проевропског медијског лобија који би надзирао „одрастање малолетника”. Исто тако се сматра за дрскост ако на тендеру победи домаћа и јефтинија понуда уместо скупље и европске, која је ваљда по дефиницији и квалитетнија.

На крају се поставља питање каква је позадина овакве размене удараца између Београда и Брисела? Пре свега, енергетски сектор је повод, а истински узроци су у најављеним притисцима на Србију да попушта на косовском фронту да би се заузврат добило магловито „отварање поглавља”. Дакле конкретни уступци који су штетни по националне интересе зарад отварања овог или оног поглавља. То је и лоша трговина и понижење за земљу. Овим вербалним сукобом с представницима бриселске номенклатуре Вучић шаље поруку да он није спреман да попусти под притисцима око виталних стратешких и економских питања који долазе на дневни ред ове године. Што би рекао Пашић: ,,Не брини народе, добро бити неће.”

*Политички аналитичар