Трамп, раскол у глобалној елити и Србија

Трамп није инцидент америчке политике, већ нова фаза и лакмус за дубоке и дуге процесе. Ко романтичарски схвата појаву Трампа показује да не разуме процесе и односе у глобалној елити. Но јасно је кад живите у „балону” идејно једностраног погледа на свет – неолибералног овакви догађаји вам делују као природне катастрофе које је немогуће предвидети. Нажалост, наша је политичка и интелектуална елита до сада била у инфо „балону” либералне фракције глобалне елите па је промене дочекала неспремна. А кад су промене наступиле – чекало се да се види кад ће и како „систем” вратити у своје „нормално стање”. Или српски речено, наивно се очекивало да „Трамп неће дуго”.

Време победе Трампа на председничким изборима и брегзита су коинцидирали са другим променама у односима снага унутар глобалне елите, а тиме и у целом свету. Агресивна хајка на Трампа је само симптом дубље поделе унутар америчке или англосаксонске елите. Уз Трампа су стале класичне привредне структуре „реалног сектора” са војним и нафташким лобијем на челу уз отворено пактирање са Израелом. Не треба потценити ни утицај конзервативних и религиозних структура у победи Трампа. Наспрам њих стоје финансијски и медијски лобији који су изражено либералне и секуларне оријентације, а који су неколико деценија имали доминацију у америчкој политици.

У том смислу делује романтично приповест о „усамљеном јахачу” Доналду који се бори против седмоглаве аждаје „дубоке државе”. Ако и прихватимо тај термин „дубока држава” коју експлоатише трамповска пропаганда, морамо рећи да је она подељена. Део је за председника, а део му опонира, али је знатан део и оних структура који се промењиво опредељују зависно од својих интереса.

Битно је разумети дубину раскола унутар глобалистичке елите да би се могло говорити о будућности. Она није мала и тактичка („проблем је само Трамп”), али исто тако није ни дошла до Рубикона када постојећи медијски рат прераста у отворени сукоб. Иако су опоненти Трампа кампањом против председника довели у питање и поверење у институцију председника која је за САД од изузетног кохезионог значаја, још се није отишло предалеко – до покушаја смене. Но и даље је политичка подела јака и продубљује се у другим сферама. Немамо само политички сукоб око председника какав нисмо имали у новијој америчкој историји већ је на сцени прави културни рат.

Како се овај сукоб прелама на Европу и Балкан? Пре свега у подели на „наше” и „њихове”. Трампова администрација третира ЕУ као „нужно зло” а НАТО као окошталу структуру која треба да се трансформише од „западне коминтерне” у ефикасан инструмент америчке доминације и продаје оружја. Америчка администрација игнорише ЕУ а врши притисак на НАТО. То има за последицу слабљење „капацитета” ЕУ да ишта учини око било чега осим можда  око дозвола за риболов. Та подела унутар америчке елите доводи и до подела у ЕУ – па тако имамо фаворите једне или друге фракције. До сада је фрау Меркелова била „последња одбрана либералне Америке у Европи”, а ту титулу покушава да преузме трагикомични Макрон. Са друге стране, ако пратите шта кажу трамповци видите да су земље попут Пољске и Мађарске и вође попут Орбана више него омиљени.

Та подела се данас спушта чак до Косова. Тамо је дошло до ривалства Харадинаја и Тачија тако што су се и они везали за једну или другу фракцију америчке елите. При томе се те две струје у одређеној мери и разликују око питање решавања Косова, тако да је и тиме читава прича око „косовског Гордијевог чвора” додатно закомпликовала. Но иако постоји јасна и прилично оштра подела, рекли смо Рубикон још није пређен, што значи да се у сваком моменту може постићи дил око неког питања које је битно за обе фракције. Нажалост, наша елита није препознала ове промене на глобалном плану и није реаговала, иако је то на неки начин била шанса која у себи носи и могућности, али и опасане ризике. Заиста није лако проценити ко доноси одлуке и на који начин се долази до њих, па стога и са којом од фракција направити дил. Са једне стране, „старе структуре” контролишу и НАТО и добрим делом ЕУ па тиме и Косово, а са друге стране се без нове администрације и мимо ње не може ништа урадити. Сцена са Буридановим магарцем осликава ову позицију – како год да се определите можете изгубити, но најгоре је „остати негде између”.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа