Естрадни ПДВ

Неки минут пред долазак православне Нове године, егзалтирани Новосађани хорски громовито су скандирали „Цецо, волимо те”, а она на бини и у бунди, узбуђена и задихана, узвраћала: „Волим и ја вас…”

Све се то лепо видело на Митровићевом ударном сервису розе боје, у директном ТВ преносу. РТС као ривалски сервис покушао је да парира Пинку репризом Цециног концерта на Тамбурица фесту у Новом Саду. На РТС-у Цеца у летњој мајици, на Пинку у бунди. Пиплметар прегорео и пресудио. Реприза против директног преноса нема шансе, али народу је свеједно јер су Цецу добили у огромним количинама.

„Волим и ја вас…” стресно је деловало на оне Новосађане који су покушавали да пруже отпор одржавању Цециног концерта петицијама и графитима типа „Нови Сад није Житорађа”. Отпораши нису прешли цензус, а на Тргу слободе десетине хиљада људи се тискало и играло. На тај трг може да се смести педесет пута целокупно становништво Житорађе, Цециног родног места, који су листом поносни на своју екстрауспешну суграђанку.

Под стресом су били и они малобројни гледаоци које је ехо отпоздрава „Волим и ја вас…” подсетио на политичко-фолк скупове из Милошевићеве ере. Није Светлана Ражнатовић намерно имитирала Слобу, било је то више спонтано. Ко да остане хладан на бини уз тако топао и исплатив дочек.

Нељубитељи фолк културе на прелазу из старе у нову стару годину нису имали баш избор… Јер, у Новом Саду уз ватромет Цеца, у Нишу Бреговић као за џабе јер је тамо служио војску па је емотиван, у Чачку Лукас и Чорба уз печеног вола и џаба пиво, у Јагодини Џиновић уз кобасице, а на два главна ТВ канала, рекосмо, Цеца национале.

Кад дочек прође и бине се уклоне, Пореска управа никако да измери ко то тамо пева из емотивних и хуманитарних разлога, а ко из љубави према евру.

Естрадни уметници су деценијама познати по „наруквицама” (паре на руке). Недавна пореска штих проба у њиховом гротлу испала је лоша комедија са геговима типа „Ја певам, а они не плаћају”… „Певам јер волим…” Нигде уговора, нигде ПДВ-а, па испада да су порезници а и певачи редом аматери. Луксуз којим се наше звезде диче није довољан доказ за испитивање порекла имовине, она је под димним завесама. Већина тих уметника има боравак „напољу”, овде и не уплаћују доприносе. Али кад оматоре траже националне пензије.

Кад се следећи пут буде правио буџет а влада не зна шта ће са штрајкачима у просвети и здравству, сетимо се оног „Волим и ја вас” и тога да порез мора да се плати за сваку хиљадарку залепљену на чело или тутнуту испод стола после наступа у кафани или у арени.

Нека порезници већ једном смисле начин како да им га „отму”.