Српска нова година – неискоришћени извор прихода

На трговима широм Србије, за Српску нову годину веселило се уз музику, иће и пиће. Организовани јавни дочек 1. јануара по јулијанском календару уприличен је у Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Трстенику, Ћићевцу, Варварину, Врању, Власотинцу, на Златибору... Само не у Београду.

Због мањка новца, славље у престоници 13. јануара свело се на поноћни ватромет код Храма Светог Саве. Чини се да су и угоститељи затајили, јер је и њихова понуда била релативно скромна. Све је то помало чудно, ако се зна да прослава Српске нове године, уз организован дочек и јачање угоститељске понуде, има несумњив туристички потенцијал.

Да овај празник може да привуче посетиоце, сведоче подаци из других градова. На концерт Горана Бреговића у Нишу похрлили су из гости из Бугарске и Македоније. Међу 60.000 оних који су дошли у Нови Сад, било је и публике из Републике Српске.

Део јавности у „српској Атини” протестовао је што је на тамошњем Тргу слободе главна звезда била Светлана Ражнатовић. Али, ако би се Српска нова година развила у туристички производ, извесно је да би број посетилаца све више растао, са Цецом или без ње.

За такав подухват, према речима Миодрага Поповића, директора Туристичке организације Београда, требало би уложити између 60.000 и 100.000 евра, а приходи би могли да досегну чак милион евра.

– Кад имате нешто што други немају, ако сте паметни, искористићете то како би се повећали приходи града и сектора услуга. Са улагањима до највише 100.000 евра могли бисмо да организујемо низ програма и да промоцијом убедимо туристе да скрате скијање за три дана и дођу у Београд – наглашава Поповић.

Ове године, додаје он, организација концерата за Нову годину, Трга отвореног срца и осталих пратећих догађаја, коштала је скромних осам милиона динара, па је опет одзив био импресиван.

– Првог јануара, на минус дванаест степени, имали смо 100.000 посетилаца у Улици отвореног срца – подсећа Поповић.

Последњег дана 2014, Горан Весић, градски менаџер, рекао је да Београд од „регуларне” Нове године очекује 15 милиона евра зараде. Шта би се тек десило ако намамимо туристе и за остале јануарске празнике – Божић, Српску нову годину и Богојављење?

Да све буде занимљивије, таква могућност већ је препозната ван Србије. Крајем 2013, реномирани туристички портал „Лонли планет”, који месечно посете милиони глобтротера, препоручио је Београд као једну од „топ десет” планетарних дестинација које треба обићи у јануару. Као аргументе, навели су управо дешавања у току јануарских празника – обилазак Храма Светог Саве и трагање за новчићем у чесници на Теразијама за Божић, пливање за Богојављенски крст и „чилу националну кухињу уз звуке живе балканске музике у Скадарлији” за Српску нову годину.

Слично признање стигло је и крајем прошле године, када је популарни амерички магазин „Condé Nast Traveler” уврстио Београд међу 15 најинтересантнијих туристичких дестинација на свету које треба посетити у 2015. Наша престоница нашла се на осмом месту, а препорука редакције је обилазак „Палате Србија” и хотела „Југославија”, као „примера модерне архитектуре из средине 20. века”, али и Музеја Николе Тесле, Скадарлије и Храма Светог Саве, уз незаобилазни ноћни провод.

Ако је Српска нова година заправо православна, онда би главни адут Србије требало да буде привлачење туриста из већински православних земаља у окружењу, резонује Томислав Момировић, председник скупштине Удружења хотелијера и ресторатера Србије „Хорес”. Тиме би Београд, по његовом мишљењу, нашао циљну групу и повећао број гостију из тих држава.

– Треба уложити у промоцију Српске нове године у Црној Гори, Републици Српској, Румунији и Бугарској. Тамошњим туристима био би близак такав догађај. Из тих држава нам и иначе долази све више гостију, али не због 13. јануара. Њих занима забава, укусна храна и позитивна енергија коју Београд свакако има. Довољно је да се те три ствари споје у догађај звани Српска нова година и тако им се понуде у пакету – истиче Момировић.

Као додатни аргумент за офанзиву на ова тржишта, он наводи потребу да се пробију баријере са нашим првим комшијама.

– Те баријере су и саобраћајне и туристичке, јер је тек са „Ер Србијом” успостављен авио-превоз са Румунијом и Бугарском. С друге стране, у Бугарској имате локале у којима се нуди српски роштиљ, који се рекламира управо под тим називом. Јасно је стога да смо као суседи упућени једни на друге, па не видим разлог да најближим комшијама не понудимо то што имамо – наводи Момировић, додајући да је Српска нова година у туристичком смислу запуштен догађај. Зато би најбољи начин за промоцију овог празника, према његовом мишљењу, била медијска и маркетиншка офанзива у току целог јануара, како би и они гости који се после 13. јануара затекну у Београду, наредне године пожелели да дођу на дочек.

--------------------------------------------------------------------

Празник омасовљен с распадом СФРЈ

Српску нову годину од половине 20. века некако је увек пратила сенка политике. У социјализму се тако није благонаклоно гледало на прославу овог празника, чије масовније обележавање почиње са распадом Југославије. Од деведесетих година почињу да се приређују и јавни дочеци, такође не без политичке конотације. Тако су 1997, за време протеста због крађе гласова на локалним изборима, студенти и опозиционе партије уприличиле велики скуп 13. јануара. На њему се, према писању штампе, окупило око 500.000 грађана да дочека Српску нову годину.

Наредни велики концерт уследиоје 13. јануара 2007, код Дома Народне скупштине, у организацији ДСС-а и Нове Србије, тадашњих владајућих странака. Звезда вечери била је Светлана Ражнатовић, а уз њу су наступили и рок бендови „Рибља чорба”, „Ајсбрн”, „Стрејт џекин”… Међу 100.000 гледалаца, у првом реду били су тадашњи премијер Војислав Коштуница, Велимир Илић, Драган Јочић, Раде Булатовић, Милорад Додик…
Концерт је остао упамћен по искључивању озвучења „Ајсбрну” кад је овај бенд упутио критике на рачун власти, али и по погрдној песми на рачун опозиције, коју је изрецитовао Бора Ђорђевић. Публика је поноћ дочекала са Светланом Ражнатовић, која је са бине узвикнула: „Наш премијер, вољени премијер, доктор Војислав Коштуница! Ајмо, велики поздрав...”АНТРФИЛЕ

--------------------------------------------------------------------

Топ 15 светских дестинација за 2015.

1. Картахена (Колумбија)

2. Санта Тереса (Костарика)

3. Питсбург (САД)

4. Мексико Сити (Мексико)

5. Руанда

6. Мјанмар

7. Насау (Бахами)

8. Београд (Србија)

9. Хелсинки (Финска)

10. Берлин (Немачка)

11. Кејптаун (Јужна Африка)

12. Хјустон (САД)

13. Куба

14. Милфорд саунд (Нови Зеланд)

15. Гуанџоу (Кина)

(Извор: сајт „Condé Nast Traveler”)