„Фијат” још четири године у Србији

Крагујевац – Шпекулације о измештању производње „500 Л” у неку другу земљу немају никаквог основа, кажу у крагујевачкој фабрици италијанских возила – „Фијат аутомобили Србија”. То би, кажу, био прескуп посаоимајући у виду да је у реконструкцију старих „Заставиних” погона и набавку најмодернијих машина уложено 1,3 милијарде евра. ФАС-ове раднике, њих око 3.000, више брине неизвесност покретања производње другог модела, што је важна ставка уговора о оснивању заједничке компаније, који је наша држава потписала са „Фијатом” 29. септембра 2008.

Председник ФАС-овог синдиката Зоран Марковић, у јесен прошле године, позвао је државу да се више ангажује око компаније чији је сувласник, истовремено изражавајући забринутост због пада продаје „500Л” на иностраном тржишту. У то време, у крагујевачкој фабрици је у неколико наврата обустављана производња, а из ФАС-а су стизала објашњења да је реч о проблемима „екстерне природе” који су у вези са негативним кретањима на светском тржишту. Тачку на причу о увођењу новог модела у производњу, чини се, ставио је представник „Фијата” Ђан Лука, који је у изјави за РТС, октобра 2014, рекао: „За сада нећемо мењати ништа, ’500Л’ као окосница европске и светске продаје остаје број један у Крагујевцу”.

О новом моделу није било речи ни на традиционалном новогодишњем сусрету представника ФАС-овог пословодства са крагујевачким новинарима. На скупу у хотелу „Зеленгора” речено је само то да ће ФАС 2015. произвести око 100.000 „500 Л“ у различитим варијантама. Подаци из минуле године још се сравњују, па се у јавности и даље барата бајатим информацијама из претпрошле, 2013. године, током које је у Крагујевцу произведено 117. 000 „великих фића”, од чега је 97 одсто извезено у Европу и САД.

Прошле, 2014, изгледа да је запело баш на пробирљивом америчком тржишту, бар према рачуници сарадника Института за тржишна испитивања Саше Ђоговића, који је недавно обелоданио податак да је извоз ФАС-а у Сједињене Државе 2014. био „десет пута мањи” него 2013. „Суфицит у спољнотрговинској размени са САД 2013. је износио 199,5 милиона долара, махом захваљујући ФАС-у, а 2014. суфицит је био свега 15 милиона долара”, навео је овај економиста.

На тржишту САД, где се гурају сви аутомобилски гиганти, модел „500Л”, како наглашавају неки економисти, није конкурентан ни са ценом од око 15.500 евра. Пре свега, имајући у виду да се аутомобили из „Б” сегмента, са опремом коју „Фијат” уграђује у „великог фићу”, могу купити и за мање новца.

Но, пад продаје је нешто са чиме се аутомобилска индустрија суочава већ годинама, од почетка економске кризе 2009. Трудећи се да задрже купце, произвођачи аутомобила стално „избацују” нове моделе. Зато и синдикат ФАС-а инсистира на томе, тим пре што је фабрика у Крагујевцу пројектована за производњу 300.000 возила на годишњем нивоу. (Све велике компаније поштују исти стандард: 1.000 радника – 100.000 аутомобила, што значи да је у ФАС-у ангажовано довољно радника за пун капацитет фабрике.)

Производња „500Л” почела је средином 2012, па се за „великог фићу” не може рећи да је стари модел. Ипак, ближи се тренутак када би фабрика у Крагујевцу морала да „избаци” нови аутомобил. Не само зато што конкуренција никада није била већа, већ и стога што су купци све размаженији у погледу цене и квалитета четвороточкаша који им се нуде.

Упркос проблемима „екстерне природе”, ФАС је и прошле године био највећи српски извозник, са прометом од око 1,5 милијарди евра. Брине, међутим, мала нето зарада која је, према подацима Министарства финансија, износила свега 10 милиона евра, односно мање од 100 евра по аутомобилу, ако се рачуна да је ФАС 2014. продао свих 117.000 „великих фића“.

Изгледа да представници наше државе, у јавним наступима, управо због тога прећуткују два податка: прво, ФАС је један од наших највећих увозника (увози мотор и мењач за „500Л” – најскупљи ауто-делови), и друго, државне субвенције овом предузећу на годишњем нивоу су 51 милион евра, такође према подацима Министарства финансија.

Ако је „Фијат” у Крагујевцу 2008. дочекан са поруком „Бенвенути а каза” (Добро дошли, кући), онда је сада време да се постави питање опстанка ове велике компаније у нашој земљи. Будућност би била извеснија са новим моделом, на којем инсистирају и стручњаци и фабрички синдикат. Без те производне „инјекције”, кроз четири године, тачније 31. децембра 2018. када уговор Владе Србије и „Фијата” престаје да важи, на снагу би могла да ступи клаузула по којој свака страна стиче слободу да прода свој удео у капиталу заједничке компаније („Фијат” – 67 одсто, наша држава – 33 одсто). С тим да потписници уговора имају право прече куповине.