Јaчање, а не омаловажавање независних институција

Као представник организације која се залагала за увођење институције заштитника грађана у наш законодавни систем већ давне 2005. године, морам да укажем на неколико ствари којима се покушава нарушити углед ове институције, превасходно дисквалификацијом самог заштитника Саше Јанковића.

Подсетио бих и на све муке које су пратиле усвајање закона о заштитнику грађана. У једном тренутку је и назив институције био проблематичан, па сада користимо оба назива – заштитник грађана и омбудсман. Штавише, након изгласавања закона 2005, заштитник грађана је именован тек 2007. године, иако је законски рок за избор шест месеци. Ипак, на крају смо добили независну институцију чији је главни задатак да штити права и слободе грађана контролишући рад органа јавне власти.

Данас се, међутим, на независне институције код нас гледа као у неким прошлим временима – са извесним подозрењем. Сетимо се тим поводом односа претходних власти према Савету за борбу против корупције, који је представљала Верица Бараћ, и покушаја њене дисквалификације. Иако нема потребе да помињемо податке које последњих дана износи заштитник грађана и потенцијалне незаконите радње неких агенција, служби и институција, морамо се веома забринути због чињенице да неко прети заштитнику грађана. И то зато што ради посао за који је изабран. Нажалост, због главних учесника догађаја, цела прича има политичку конотацију. Али управо томе и служи заштитник грађана – да укаже на пропусте и потенцијалну злоупотребу власти.

Суштина је у следећем: ако се упућују претње особи која представља ову институцију, и која треба да нас штити од лоше јавне управе, како онда да се осећамо ми грађани? Забрињавајуће је и то што се не схвата да су институције попут заштитника грађана у ствари највећи савезници водећим личностима из извршне власти. Ту мислим и на повереника за информације од јавног значаја, на државну ревизорску институцију, агенцију за борбу против корупције и друге, које би требало да помажу у спровођењу реформи. Те институције служе да укажу на лоша законска решења, на случајеве корупције, ненаменско трошење средстава, то јест на било какву злоупотребу власти. Својим радом оне и подучавају грађане и представнике власти да демократско друштво подразумева одређена правила која се морају поштовати.

У данашњој политичкој клими, када је актуелна власт убедљиво добила изборе и кад опозиција тражи своју политику и кредибилне људе који ће је заступати, независне институције су и савест власти јер је бране превасходно од хорди опортуниста који би да под заштитом председника владе задовоље своје личне интересе, на штету грађана. И при том чине немерљиву штету и самој власти.

Имајући у виду циљеве које је ова влада прокламовала у изборној кампањи и за које се јавно залаже, а то су борба против корупције и реформе у корист грађана, она мора да покаже интерес за јачање, а не слабљење независних институција, јер оне чине Србију правом демократском државом.

Центар за развој Србије