Храм Светог Саве у свечевом завичају

Дежева код Новог Пазара – Одговор на питање где је одржан сабор на коме је краљ Драгутин, после лова недалеко од града Јелеча, у коме је сломио ногу, предао престо млађем брату Милутину 1282. године, основци широм Србије морају да науче из књиге. Ученици Основне школе у Дежеви само могу да покажу кроз прозор учионице.

На стотинак метара од школе налазе се остаци Саборне цркве Немањића. Откривени су сасвим случајно, 1981. године, док су сељаци орали њиву, па нашили на неки чудан камен. Уследила су археолошка истраживања и сада напола откривени зидови са траговима живописа и некрополе са надгробним споменицима из 13. и 14. века сведоче о догађајима пре осам векова. На стотинак метара од остатака цркве и сада, мада запуштена, постоји Краљева чесма коју народ зове „вода цара Симеона”. Немањини двори, крунски посед Немањића, по претпоставци историчара требало би да су у близини. Археолози нису наишли на њихове трагове, а мештани верују да је то место обрасло у багрење и коров.

Овде су живели српски краљеви, од великог жупана Немање до Драгутина и Милутина. Овде је рођен и растао и одавде пут Хиландара кренуо најмлађи Немањин син Растко, највећи српски просветитељ и утемељивач Српске православне цркве – Свети Сава.

Постоји веровање да је велики жупан Стефан Немања, по повратку из ратног похода, тек рођеном најмлађем сину тепао „мишче моје мало”, па се место по томе назва Мишчиће. И данас, на Светог Саву, окупљају се ђаци и верни народ код металног крста и храста у Мишчићу на литургији.

Поред остатака немањићке Саборне цркве пре две године започела је изградња новог храма посвећеног преносу моштију Светог Саве.

– У читавој дежевској долини и поред тога што је ово најсветије место српске историје, нема ниједне цркве. И тако је осам векова – каже парох дежевски, протојереј Радослав Јанковић. Објашњава да су Дежевци хтели да обнове стару немањићку цркву, да се у њој моле Богу, као српски владари некад, али није био сагласан Завод за заштиту споменика из Краљева, јер је за обнову било потребно да се тачно зна како је црква изгледала пре осам векова. Зато су црква и верници купили суседну парцелу.

Под геслом „Срби сложно цркву граде” почело се са прикупљањем добровољних прилога за нову богомољу. Пројекат је урадио Завод за заштиту споменика у Краљеву, а камен темељац освештао владика тимочки отац Јустин у октобру 2012. године.

На списку донатора приложника много имена житеља Дежеве, али и оних који су на било који начин везани за овај крај. Дежевски домаћини дају од новца од продатих јабука, стоке, део пензије, колико ко има. Стижу и прилози из Швајцарске, Италије, чак из Аустралије, од људи пореклом одавде. Има и оних приложника који можда никада нису били у свечевом завичају.

Радници предузећа „Градиша”, власника Радише Биорца, радили су на храму скоро до зиме, док их снег није отерао са градилишта. Владика рашко-призренски Теодосије у децембру из незавршеног храма још једном је позвао верни народ да помогне да се светиња заврши.

– Док у Београду наша црква и верни народ подижу велелепни Храм Светог Саве на Врачару, ми у његовој родној Дежеви подижемо скромнији храм на месту где је највећи међу Србима светитељима угледао светлост овог света давне 1174. године. Зато с правом кажемо да животни пут Светог Саве почиње у Дежеви, која је тада била у срцу српских земаља, недалеко од престоног Раса и најстарије српске Петропавловске цркве, уз које су касније подигнуте велелепне немањићке задужбине Ђурђеви ступови и Сопоћани. То су сведоци колико је овај крај био и остао важан за српски народ, његову духовност и културу, али и за његову државност – казао је владика Теодосије.

Здање новог храма полако расте. До сада су сазидани зидови високи скоро четири метра и већ се може уочити како ће црква изгледати. Иако су мајстори на зимској паузи до првих дана пролећа, парох Радослав свакодневно обилази светињу.